Vredne donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore ponovo su, poslednjih dana oktobra, stigle u Rašku oblast Sandžak, ovoga puta u Novi Pazar, na Peštersku visoravan i u zabito selo Cvrnje na Rogozni.
Radovali su se stari, bolesni i siromašni od kojih su neki već godinama štićenici našeg humanitarnog mosta i briga dobrih ljudi i naših čitalaca sa raznih strana sveta.
Za lekove
Starica Vasvija Suljević živi u novopazarskom naselju Hadžet i sama, bolesna i bez ikakvih prihoda, u trošnom i hladnom kućerku, brine o teško bolesnom (hendikepiranom) sinu
Mirsadu, zahvaljujući pomoći iz dijaspore, prošlu zimu je provela sa obezbeđenim ogrevom, nije oskudevala ni u namirnicama i lekovima, nekako se snalazila i tokom leta, nažalost, za
nove snegove i mrazeve, koji uskoro stižu, još se nije pripremila.
Da bolesna baka i njen hendikepirani sin ipak ne strahuju, pobrinula se ovih dana naša čitateljka Majda, poreklom iz Prijepolja, koja joj je iz Minhena, gde živi tri decenije, poslala
donaciju od 200 evra.
– Mnogo nam znači ova i svaka druga pomoć, jer dolazi u trenutku kada u kući nismo imali ni dinara, još nismo kompletirali ogrev, kuburimo i sa namirnicama, ostali smo i bez lekova,
hvala puno dobrotvorima, bog neka ih čuva i nagradi, hvala puno dobroj Majdi iz Nemačke, sreća neka je prati – poručuje starica i napominje da joj pomoć povremeno stigne i od humanitarca Hida Muratovića i od dobrih komšija iz naselja Hadžet, ali i drugih humanih Novopazaraca.
Da nije sevapa i ljudi koji znaju šta su muka i nevolja, Mirsad i ja bismo se smrzavali, a možda bismo i gladovali, hvala bogu to se nije desilo, a nadamo se da se ni ubuduće neće desiti – dodaje ova starica.
Dug za struju
Vrednu pomoć od 200 australijskih dolara, koju su im iz daleke Kambere poslala porodica
Maksimović, poreklom iz Bosne, dobile su i siromašne i teško bolesne majka i ćerka Ratka i Slobodanka Đorđević iz zabitog i siromašnog sela Cvrnje na Rogozni u kome je ostalo još samo nekoliko žitelja. One su od pre četiri godine počele da dobijaju za sada retku i skromnu, a za njih ogromnu pomoć naših čitalaca. Donacija iz Australije stigla im je u pravom trenutku kad je, kako kažu, svega ponestalo, obnoviće zalihe najpotrebnijih
namirnica, izmiriće deo duga za struju, kupiće najpotrebnije lekove… U zabitom planinskom selu i nemaštini u kojoj žive svaka pomoć im je zlata vredna.
Dobra duša
– Dugo nismo dobile nikakvu pomoć, čak smo mislile i da su nas dobri ljudi zaboravili, a evo, hvala bogu, pokazalo se da nisu. Hvala od srca dobrotvorima porodici Maksimović iz Australije, i tamo daleko oni misle o sirotinji u otadžbini, šta drugo da im poručimo, osim da imaju dobru dušu i veliko srce i bog da ih čuva – ističe baka Ratka.
Grupa naših čitalaca i dobrotvora iz Bazela u Švajcarskoj, poreklom iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši želela je da, pre zime, donacijom od 200 franaka, obraduje teško bolesnog mladića Milosava Grebovića i njegove siromašne roditelje Miljana i Radmilu, žitelje malog i
zabitog sela Grgaje na Pešterskoj visoravni.
Duže od decenije Milosav je teško bolestan i skoro nepokretan, živi u kući sa zemljanim podom, bez vode i kupatila i ne može da se leči i obezbedi skupe lekove. Naši čitaoci pomažu mu godinu dana, a od nedavno u akciju za zbrinjavanje ovog nekada uspešnog sportiste
i odličnog matematičara uključili su se njegovi nekadašnji nastavnici i žitelji sela uz granicu Srbije i Crne Gore. Cilj je da mu sagrade jednu sobu sa kupatilom i obezbede lečenje na VMA ili nekoj drugoj renomiranoj bolnici u Beogradu.
Akcija za lečenje
Hvala svima, već je sakupljeno nešto novca, najviše iz dijaspore i od čitalaca “Vesti” koje su prve pokrenule akciju za moje zbrinjavanje i lečenje, nadam se da će već na proleće početi radovi, mnogo bi mi značilo da u teškoj bolesti imam bar pristojan smeštaj, nadam se i uspešnijem lečenju – ističe Milosav.
Smeštena baka Marta
Nekoliko naših čitalaca slalo je tokom leta pomoć usamljenoj i teško bolesnoj baki Marti Kopilici iz zabitog sela Plana na granici Srbije i Crne Gore, u septembru starica se teško razbolela, pa su je komšije prebacile u sjeničku bolnicu gde je lečena mesec i po. Pošto više nije bilo uslova za njen život u ubogom kućerku u Plani, Marta je prošle nedelje prebačena u novopazarski starački dom, još se ne zna da li će tu i ostati ili će ponovo biti vraćena u svoje zabito selo. U svakom slučaju, pomoć dobrotvora i dalje joj je preko potrebna, jer ona nema nikoga svoga, niti bilo kakva primanja.
