– Moja mama je bila Turkinja, a tata Rom, džambas -trgovac konjima, koji imaju poseban dijalekat. Otac nije mogao da ima decu sa prvom ženom, pa se oženio mojom majkom koja je već imala sina i ćerku. Rodila je još nas četvoro, pa je kuća bila puna dece. Živeli smo sirotinjski u teškim uslovima, borili smo se da preživimo, ali je to ipak bilo najlepše doba u mom životu – priseća se Usnija.
Majka je bila stroga, ledena prema deci, ali je otac bio veseljak koji je nije "štedeo" na ljubavi prema deci.
– Moj otac je bio veliki boem. Voleo je da se doteruje i bio je poznat po tome što je stavljao miris u cipele, jer se kod nas izuvaju cipele kad se ide kod nekog u goste. Sećam se da smo išli na neku svadbu, a on zbog nedostatka novca prvi put nije stavio miris u cipele, pa su ga drugari zavitlavali "Jašaragi, gde ti je miris u cipelama…" Tata je voleo da nas okupi svako veče pričao nam je bajke, pevao i uz njegovu pesmu svi bi zaigrali osim mene. Bila sam stidljiva i uvek po strani.
Kako ste uspeli da pobedite stidljivost?
– Prosto dogodi se neki preobražaj kada izađem na scenu, kao da postanem druga osoba. Privatno sam sasvim drugačija, mirna, staložena… Ali, kada izađem na binu sve u meni zaigra, ritam me promeni, promeni mi oči, lice ponašanje i postajem živa vatra.
Kako je vaš otac reagovao kada ste se pojavili u kostimu orijentalne plesačice?
– Tata nije bio strog, ali je vreme bilo tako. Voleo je lepo da se oblači nosio je uvek šal oko vrata, onako šmekerski, pa je uživao i kada se ja lepo obučem. Prvi parfem sam dobila od njega, mislim da se zvao "Pokošeno seno". Voleo je da sedi pored mene kada sam se oblačila, ništa mi nije branio, ali kada me je video u filmu "Derviš i smrt" sa golim stomakom i pupkom, gledao me je u čudu. To je bilo strašno za njega. Onda sam mu rekla: "Čekaj tata, to je nošnja, tako su nosile žene koje su pevale za te ljude".
Da li ste ikada od njega dobili batine?
– Dobila sam samo jedan šamar i to greškom zato što mislio da lažem. Mislio je da ću tajno da se vidim s nekim momkom, razljutio se i udario me. Međutim, kasnije se uverio da nisam lagala. Moja braća i sestre još uvek žive u Makedoniji, ali sada ne idem često kao dok su mi roditelji bili živi. I oni dolaze kod mene u Beograd, nismo se otuđili.
Esma i ja nismo rodMnogi su mislili da vam je Esma Redžepova sestra. U kakvim ste odnosima sa njom? – Nas dve nismo rod, možda po majci ali daleki. Pozvale smo se, ali površno sve dok joj se nije razboleo muž. Svaki put kada sam išla da vidim moju rodbinu u Skoplje obilazila sam i Stevu. Ona je bila kod mene dok joj je muž bio u bolnici u Beogradu. Kad je umro, sa Esmom sam se još više zbližila – priča Usnija. |
