U kvartu boema Iv je srpski ambasador

Čast i priznanje: Iv prima Povelju

Istina, istovremeno su i veliki humanitarci, pa pomažu, a posebno su osetljivi na decu. Imaju oni i svoj vinograd, veliki kao nečije dvorište, a neguju ga kao da je svako zrno pravi biser, te svoje vino, mada osrednjeg kvaliteta, vrednuju zlatom.

Republika Monmartr ima svoju zastavu, himnu, grb, bira predsednike i ministre, postoji čak i ministar za noćni život, a dugačka je lista senatora, konzula, poslanika, počasnih ambasadora (ambasadori Srbije Dušan Bataković i Rajko Ristić) i građana Monmartra…

Čelnici Republike Monamartr Da Francuzi vide Srbiju Samo što je imenovan za ambasadora, Iv je razmišljao o prvoj akciji: – Predložio sam da u bioskopu na Monmartru organizujemo projekciju filma ili filmova o nekadašnjoj Jugoslaviji, kako se menjala od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preko jugoslovenskog komunizma do danas. Pozvali bi ambasadora Srbije, diplomatski kor, ali bi, ipak, sve to pretežno bilo namenjeno Francuzima i na francuskom jeziku. Moja je želja i da Francuze vodim u Srbiju, neka vide kako nam je lepa zemlja, a ne da sude samo prema ratovima i Miloševiću. Dakle, to je uloga ambasadora, a privilegija je što mogu da sarađujem sa udruženjima i klubovima, možemo zajedno da smišljamo i realizujemo programe… U ovom trenutku mislim na predsednika Saveza Srba Francuske Romea Miloševića s kojim bi se razradile svakojake ideje vezane za Monmartr i Srbe.

Svi oni su dobrodošli i svi se smatraju porodicom. Izabrani ministri i ambasadori se prepoznaju po crnim plaštevima i šeširima i crvenim šalovima. Veoma se cenjeni i njihovi dobošari odeveni u uniforme francuske pešadije iz 1793. godine. Kad svi prođu slikovitim ulicama Monmartra, nastane svečanost za turiste iz celog sveta. Naravno da imaju svoje sedište, na Trgu Tertr, a kako su u blizini crkve Sv. Petra, imaju prostor i za koncerte ozbiljne muzike. Bratime se sa državama sveta, gradovima, ustanovama, na primer i sa cirkusima, dobro pevaju, majstori su za gozbe i sve u službi lepote življenja. Eto, dakle, posle bratimljenja Skadarlije i Monmartra, sada našeg Iva u ulozi srpskog monmartrovskog ambasadora.

Naručeni plašt, šešir i šal

– Da bi neko bio ambasador, obavezno je da ga predlože dva ugledna člana Republike Monmartr. Mene su predložili predsednik Republike Monmartr Alan Kokar i još jedan ministar, a na ovoj poslednjoj inauguraciji primljeno je 29 novih članova (ambasadora, konzula, poslanika). Dakle, od sada ja predstavljam Srbe na Monmartru i na to sam veoma ponosan – govori ambasador Iv (50), rođen u Kladovu, od 1983. godine žitelj Pariza, u kome su mu od 1969. godine živeli roditelji.
Prilikom imenovanja u vinogradu Monmartra, gde se obavljaju sve njihove ceremonije, uručena mu je Povelja, plavo-žuta lenta i na dugom lancu pozlaćena medalja.

– Naručen mi je crni plašt, crni šešir i crveni šal. To se sve ručno izađuje van Pariza i stići će mi za dva meseca – objašnjava Ivica Iv, jedini ambasador Monmartra za balkanske zemlje, a dodaje da je imenovan i slikar Miroslav Stevanović, ali s drukčijim opisima "radnog mesta".

Naravno da se održavaju sastanci rukovodstva Monmartra I imaju zadatke, ali kako naš Iv tek ulazi u te vode, treba da vidi kako sve to funkcioniše.

– Upravo su mi na mejl poslali pitanja o vizitkarti, kakvu želim, sa belom ili tamnom pozadinom, kako ime da se piše i sl. Logo je prekrasan, stilizovani Tuluz Lotrekov crni šešir i crveni šal. Iako se nekima čini da je to zabavna Republika, da je samo dekor za turiste celog sveta, da to šarenilo ne daje sliku ozbiljnosti ipak se o mnogo čemu vodi računa. Zaista sam srećan što sam član te porodice – analizira Iv, srpski monmartrovski ambasador.