Paralelno teku dve vrste istraživanja – razvoj vakcine i rad na krvnom serumu – iz krvi pacijenata koji su preležali infekciju. U njihovoj krvi nalazi se mnoštvo različitih antitela koja bi mogla da suzbiju koronavirus.
Ako se antitela izdvojena iz krvi onih koji su preležali korona-infekciju izoluju i očiste, stvara se „pasivna imunizacija“. To ne važi kao vakcinisanje, jer antitela nije proizveo organizam vakcinisane osobe. Tom metodom je slavni nemački imunolog Fon Bering pre 100 godina spasao hiljade života.
Prednost je jasna: telo ne mora da samo troši vreme na stvaranje antitela, već dobija direktno podesna antitela koja mogu da se bore protiv izazivača bolesti.
Već primenjeno protiv ebole
Terapija krvnim serumom primenjena je i 2014. kada je došlo do pandemije ebole. Četiri godine kasnije, kada je ebola počela da se širi u Demokratskoj Republici Kongu, medikament dobijen iz krvnog seruma sprečio je širenje virusa na druge telesne ćelije i stopa smrtnosti je smanjena za oko 30 odsto.
Tako naučnici iz čitavog sveta u borbi protiv koronavirusa ispituju primene iste metode. Još u februaru je u Šangaju u te svrhe otvorena specijalna klinika za serumsku terapiju.
U Japanu, proizvođač lekova Takeda hoće da iz krvne plazme pacijenata koji su ozdravili spravi mešavinu antitela koju su nazvali TAK-888. To bi bio nov medikament protiv koronavirusa.
Efikasnost?
Takeda već primenjuje medikament zvani IVIG (intravenozni imunoglobulin) u terapiji pacijenata sa smetnjama imunog sistema. To dosta obećava, jer se medikament sastoji od najrazličitijih, već pročišćenih, antitela. Naučnici tako ne moraju da troše mnogo vremena i novca da bu ustanovili koja antitela najbolje suzbijaju koronu. Umesto toga, virus se suočava sa čitavom paletom antitela.
Upotreba tog medikamenta je efikasna, jer su potrebne samo manje količine, sigurnija je, jer se ne prenose drugi virusi, i štedi vreme. Jer, medikament je već u upotrebi tako da nisu potrebna nova testiranja i on bi mogao da se upotrebi i preventivno i terapeutski.
Kalifornijski takmac Vir farmasjutikals sledi sličnu logiku: taj koncern trenutno ispituje da li antitela dobijena 2003. iz krvnog seruma nekada obolelih od SARS-a mogu da neutralizuju i srodni SARS-CoV-2. Pri tome ta firma tesno sarađuje sa kineskim preduzećem Vu Ši bajolodžiks.
Da li terapija serumom može da zameni vakcinu?
Srećom, traženje leka i vakcine se odvijaju paralelno. Jedna brza terapija na bazi krvnog seruma mogla bi da bude korisna u tretmanu pacijenata kojima preti poseban rizik, dakle, starijih bolesnih osoba. Takav medikament sa antitelima bi mogao da stigne do većeg broja pacijenata jer može da se proizvede dosta brzo.
Ali da bi se zaista usporilo prenošenje novog virusa, potrebna je vakcina, na čijem razvoju se trenutno intenzivno radi.
Plašim se vakcine više nego virusa.
Doktorka Branislava Keserović je na prvom programu Rts-a, objasnila da je doktorirala na ovom soju korona virusa još 60-tih godina. Na “Torlak”-u su ga izolovali iz tkiva bubrega, i proizvodili su prirodni alfa interferon, koji je lek za ovaj soj virusa, druge viruse i još dosta bolesti. Prestali su jer su samo jednog dana došli ljudi iz neke evropske komisije i rekli da “Torlak” ne ispunjava tehničke uslove. Da li je ovo moguće? I da li je moguće da mi imamo lek, a čekamo da nam ga Zapad pronadje i proda? Mi imamo i stručnjake i uslove, ali mi nismo zahvalni velikim ljudima. Ne koristimo njihovo znanje i dostignuća.