U krevet osvajačaZa dobro domovine

0

 

U prvom brraku: Palata Marijinog supruga grofa Kolona – Valevskog u mestu Valevice

 

 

Bila je 1086. godina. Poljske, kao nezavisne zemlje već punu deceniju nije bilo na političkoj mapi Evrope – bila je podeljena između Prusije, Austrije i Rusije. Francuski imperator Napoleon Bonaparta je zakoračio u 38. godinu života kada je u oktobru pobedio Pruse kod Jene i, preko Poljske, krenuo u susret ruskoj vojsci. Grofica Marija Valevska još nema 20 godina, ali je udata za znatno starijeg grofa Kolona-Valevskog.
Očekujući pobedonosnog cara Francuske, cela Poljska je u uzbuđenju, zahvaćena talasom probuđenog patriotizma – u nadi da će joj Napoleon omogućiti da ponovo razvije svoju nacionalnu zastavu.

Imperator stiže
u varoš Blonije

 

 

Zadivila cara: Marija Valevska

Kada se kroz neveliku poljsku varoš Blonije pronela vest: "Stiže imperator", na ulice je pohrlilo staro i mlado da pozdravi spasitelja i oslobodioca. Vest je stigla i do prelepe grofice Marije Valevske, poznate po vatrenom patriotizmu…
䋡o i svi drugi, bila sam uzbuđena i, iz osećanja patrotizma, krenula sam s jednom rođakom u susret caru – samo da ga vidim. Ta nepromišljena odluka promenila je moju sudbinu" – napisaće grofica Valevska u svom dnevniku deset godina kasnije.
Grofica i njena rođaka su stigle u glavnu ulicu preplavljenu masom ljudi koji su klicali Napoleonu, videći u njemu oslobodioca. Kad se carska kočija približila, masa se umirila.
U tom trenutku opšteg muka, grofica je iz sveg glasa povikala u pravcu jednog francuskog oficira, za koga je, ceneći po njegovoj gizdavoj uniformi, verovala da je morao biti visokog ranga: 䁨, mesje, pomozite mi da se izvučem odavde i da ga bar na tren vidim."

"Čekali smo vas
da nas spasite"

Ugledavši je, taj oficir, očigledno zadivljen njenom lepotom – to je bio general Dirok, Napoleonov ađutant, maršal dvora – zgrabi groficu za ruku i odvede je pravo do vrata imperatorove kočije.
䐯gledajte, sire, ova prelepa dama je sebe izložila opasnosti u rulji ne bi li vas upoznala" – obrati se oficir Napoleonu koji je sedeo uz prozor.
Napoleon se malo pridiže i načini naklon, skinuvši svoju već čuvenu kapu. U svom oduševljenju Marija nije ni čula šta joj je imperator rekao, ali je zato uzbuđeno uzvratila:
䄯brodošli, hiljadu puta dobrodošli u našu zemlju. Šta god mi, Poljaci, učinili, ne možemo izraziti jačinu
našeg divljenja niti zadovoljstvo što vas vidimo u zemlji naših očeva. Čekali smo vas da nas spasite".
Proslavljeni vojskovođa, ovenčan mnogim pobedama, a poslednju je upravo izvojevao pod Jenom, bio je poznat i kao osvajač ženskih srdaca. Britkog uma i još brže akcije, on dohvati buket cveća koji mu je neko iz mase ubacio u kočiju i pruži ga grofici, gledajući je pravo u oči:
"Zadržite ovo prelepo cveće kao znak mojih dobrih namera. Nadam se da ćemo se opet sresti, možda u Varšavi, gde očekujem da mi se lično zahvalite".

Poželeo da mu
bude ljubavnica

 

 

Zasenjen lepotom mlade poljske kraljice: Francuski imperator Napoleon Bonaparta

Bio je to otvoren poziv u krevet, ali ga Marija Valevska, očigledno, nije tako shvatila. Ona je o ovom susretu zapisala da ga je doživela "kao u transu":
"Moja osećanja su eksplodirala u reči koje sam izgovorila. Nisam bila svesna otkud mi snaga da izgovorim misli koje su bile duboko u meni."
Dok je kočija odmicala, a Napoleon mahao svojim troorogim šeširom, Marija je verovala da to imperator baš nju pozdravlja:
"Pitala sam se je li ovo san, da sam razgovarala s velikim Napoleonom. Stezala sam na srcu buket koji mi je dao, znak koji je meni bio vredniji nego sve bogatstvo sveta."
Tako je izgledao prvi susret grofice Marije Valevske i imperatora Napoleona. Susret koji će obeležiti njihove živote i ući u istoriju.

Poljska pod
okupacijom
svog oslobodioca

Napoleonov pohod po Evropi – prvo protiv Austrije, pa Pruske, poslke Poljske i protiv Rusije, koje će sve prinuditi na gotovo ponižavajuće mirovne sporazume – probudio je nadu Poljaka da će im on, makar i zarad svojih interesa, omogućiti da ponovo ujedine rasparčanu teritoriju nekada moćne Poljske i vratiti joj
staru slavu.
Poljska je, međutim, faktički potpla pod francusku okupacij, ali Poljaci to nisu tako primili ni shvatili – okupatori doživljavani kao oslobodioci, iako je Napoleon, umesto ujedinjene Poljske, vođen svojom računicom, proglasio samo Varšavsko vojvodstvo.
Poljskom plemstvu, pa i građanima, i to je, nema
sumnje, bilo po volji – bolje i to nego ništa.

 

 

 

 

 

 

 

Plemkinja bajne lepote

Marija, buduća Valevska, rođena je 7. decembra 1786. godine u bogatoj plemićkoj porodici Lačinski u poljskom mestu Kjernozja. Oca nikad nije upoznala jer je umro pre nego što će se ona roditi. Majka je poreklom iz, takođe, bogate porodice Zaborovski.
Obrazovanje je sticala u rodnom domu, kao i njenih šestoro braće i sestara. Jedan od njenih privatnih nastavnika bio je i Nikolas Šopen, otac slavnog Frederika Šopena.
Sa devetnaest godina, izuzetne lepote, udala se za gotovo četiri puta starijeg grofa i veleposednika Atenazijusa Kolona-Valevskog, koji je inače bio komornik poslednjeg poljskog kralja. U braku su dobili sina Antonija Rudolfa.
Međutim, naveliko se šuškalo da je to zapravo Marijin vanbračni sin, začet neposredno pre njihovog venčanja. To vremešnom grofu očigledno nije smetalo.
Oboje su bili zagriženi patrioti iz redova poljskog plemstva, i to mu je bilo dovoljno.

 

 

Napoleonov pohod
kroz Evropu

Ako mu je kraj 18. veka doneo prvi poraz, kad je lord Horacije Nelzon gotovo uništio francusku flotu, početak 19. veka uzneo je Napoleona do carskog prestola.
U pohodu na Evropu, već prve godine novog veka, 1800, porazio je Austrijance u bici kod Marenga i započeo ratove protiv svih. Uinat celoj Evropi, koja se udružila da mu se suprotstavi, Francusku je proglasio naslednom carevinom, a sebe, 1804. godine, proizveo u cara.
Već iduće godine, 1805, postići će svoju najveću vojničku pobedu u bici kod Austerlica, protiv Austrije i Rusije, potom 1806. protiv Prusije u bitkama kod Jene i Auerštata, najzad 1807. i protiv Rusije koju je teško porazio u bici kod Fridlanda. Tilzitski mir je označio kraj četiri evropske koalicije protiv Napoleona i doneo relativni mir – sve do novog Napoleonovog pohoda na Rusiju 1812. koji će označiti početak njegovog kraja.
U kratkom predahu između pobeda nad Prusima i Rusima pobediće, u maloj poljskoj varoši Blinije, i jedno žensko srce – mlade grofice Marije Valevske.
 

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here