Britanski “Gardijan” posvetio je opširan tekst Hrvatskoj i fudbalu u ovoj zemlji nakon raspada Jugoslavije.
Takođe, Igor Štimac i Slaven Bilić, uz svoje prijatelje i saigrače, Zvonimira Bobana, Davora Šukera i Roberta Prosinečkog, učesvovali su u dokumentarcu Luisa Majlsa o ovom razdoblju tamošnjeg fudbala.
Bilić i Štimac su odrasli u Splitu, u komunističkoj Jugoslaviji, uz Hrvate, ali i ljude drugih nacionalnosti.
– Imao sam lepo detinjstvo. Lako je sada govoriti sve negativno o Jugoslaviji. Ali imali smo odlično obrazovanje, igrali fudbal na ulicama i bilo je neverovatno sigurno. Split je prelep grad, sportski grad i ničeg drugog nismo bili svesni – rekao je Bilić.
– Mi nismo bili kao Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Poljska. Bili smo između. Gledali smo finale FA kupa iz Engleske na televiziji i moj otac je kupovao ploče AC/DC-ja i Iron Maidena koje se nisu mogle kupiti u Mađarskoj ili Čehoslovačkoj. Naravno da nismo smeli otvoreno da razgovaramo kao Srbi i bilo je protivzakonito biti nacionalista. Sećam se da smo pevali hrvatske pesme kao da su zabranjeno voće jer u tim godinama voliš biti buntovnik.
Bilić kaže da je bio dobar fudbaler, ali da u mlađim kategorijama nije igrao za reprezentaciju Jugoslavije.
– Nikad nisam igrao za reprezentaciju Jugoslavije do 16, do 17 ili do 18 godina. Nisam bio Franc Bekenbauer ili Bobi Mur, ali sam bio dobar. Imali smo selektora iz Srbije i on me povukao u stranu i rekao: “Tvoja porodica je etiketirana”.
“Gardijan” je povukao paralelu između rata u Ukrajini i Hrvatskoj, međutim, Štimac kaže da postoji velika razlika.
– Isto je, ali postoji velika razlika. Ceo svet stoji uz Ukrajinu. Niko nije stajao uz nas. Niko nije želeo da Hrvatska postane samostalna. Evropi i svetu Jugoslavija je bila potrebna kao fleksibilna komunistička zemlja, kao štit mira. Kakvu smo pomoć dobili? Bilo je tipova koji su nam prodavali pištolje za 1000 dolara za odbranu od tenkova i aviona – rekao je Štimac.
Nakon završetka rata u Jugoslaviji, Hrvatska je najveći uspeh do onog u Rusiji 2018, napravila 1998. u Francuskoj, kada je bila treća na svetu. Veliku ulogu je imao Miroslav Ćiro Blažević, koji je upravljao igračima snažne volje i izvanrednog talenta, kako piše “Gardijan”.
– Bio je neverovatan i stalno nam je govorio da smo najbolja ekipa na svetu. Na Svetskom prvenstvu 1998. rekao mi je da sam najbolji štoper na svetu. Znam da nije istina, ali voleo sam to da čujem – kaže Bilić.
Štimac dodaje: “Uz naš kvalitet, Ćiro nije previše ulazio u taktiku. Trebao je samo upravljati velikim egom i karakterima, a način na koji je to učinio bio je tako impresivan. Pričali smo o njemu – ja, Boban, Alen Bokšić, Aljoša Asanović, Šuker i Prosinečki – i znali smo da nijedan trener na svetu ne može upravljati našom svlačionicom. Ali mi smo Ćira jako poštovali. Od prvog dana nam je govorio: ‘Spremni ste postati svetski prvaci.’ Isprva smo se svi smejali: ‘Ajde, Ćiro, nemoj nas zaje*avati.’ Ali ubrzo je bilo očito da smo spremni za velike stvari”.
Čuj ovo “Nismo smeli otvoreno da razgovaramo kao Srbi”!? Kakva laž! Oni ne znaju da je na Golom otoku najviše bilo Srba i Crnogoraca, ne znaju da nismo smeli slavu da slavimo i da su mnogi završili na tom istom Golom otoku zbog toga. Izgleda da nikad neće ukapirati da su im Kralj Aleksandar i Tito trasirali put ka državnosti i da treba da im drže slike po kućama.
Svi znamo sta je istina.Nazalost ovi Hrvati govore ustskim jezikom.Hrvatsku je odmah priznala Nemacka, Vatikan,Bugarska i Zapadna Evropaa
Cudno kako nije spomenuo unistavanje Krajiskih Srba niti eksodus i proterivanje Srba iz Dalmacije i Splita.