U inflaciji je spas! Na to bi mogle da se svedu najnovije mere Evropske centralne banke koja nikako ne uspeva da navede privatne banke da počnu da otvaraju kreditne linije malim i srednjim preduzećima i tako pokrenu točak posustale evropske privrede.
Zato je konferencija za štampu koju je održao Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB) sa sedištem u Frankfurtu, izazvala podjednaku pažnju kao i samit NATO-a.
|
Sad još i rat valuta |
Dragi je najavio senzacionalne mere: referentna kamatna stopa po kojoj će ECB od sada pozajmljivati novac privatnim bankama spuštena je na istorijski minimum – 0,05 odsto.
Tako će privatne banke dobijati evre skoro besplatno, a cilj je da one ubrizgavaju novac u privredu kroz kreditne linije malim i srednjim preduzećima, a ECB će početi da otkupljuje državne i privatne dugove, kako bi banke pokrenule kredite privredi. Ako ove mere ne uspeju, stabilnost EU bila bi ozbiljno ugrožena.
Ekonomija EU trenutno je u raljama deflacije: stali su potražnja, proizvodnja i potrošnja, cene ne rastu, a potrošači čekaju da one još više padnu kako bi kupovali, pa se tako zapravo ne dešava – ništa.
Da li će privatne banke upotrebiti "besplatno" dobijene evre da bi konačno pod povoljnim uslovima počele da kreditiraju firme? One imaju puno razloga da to ne učine: U nestabilnim vremenima banke radije ulažu ili u kredite državama ili u siguran biznis poput industrije naoružanja (tako je 300 najvećih evropskih i američkih banaka i osiguravajućih društava investiralo 314 milijardi dolara u modernizaciju nukleranog naoružanja).
Izbacivanjem jeftinih evra na tržište novca, Dragi je isprovocirao Nemačku koja se od početka krize 2008. godine protivi inflacionim merama. Inflacija kažnjava štediše, a Nemačka je ta koja je štedela i ima suficit u državnoj kasi, dok Francuska i Italija grcaju u dugovima – Pariz duguje dve hiljade milijardi evra, a Rim 1.800 milijardi.
To znači da je Dragi indirektno pribegao modelu ujedinjavanja dugova koji je kancelarka Merkel uvek odbijala, jer nije želela da Nemačka plaća greške i državno rasipništvo Pariza, Rima i Madrida.
