Šef kijevske delegacije u Trilateralnoj kontakt grupi za rešavanje sukoba u Donbasu Leonid Kravčuk izjavio je da su u prinudno sletanje aviona kompanije “Rajaner” u Minsku mogle da budu uključene ruske obaveštajne službe.
– Predsednik Lukašenko nema apsolutno nikakav uticaj na Grčku, odakle je poleteo avion. Prema tome, tamo su mogle da rade samo ruske službe. I kada je (zadržani na aerodromu Roman) Protaševič rekao da su ga već u avionu pratili, odmah sam pomislio: tamo nisu mogle biti beloruske obaveštajne službe. Tamo su mogle biti samo ruske obaveštajne službe. Tu je, mislim, bio uticaj Rusije – rekao je Kravčuk.
On je takođe prokomentarisao Lukašenkov predlog da pozove istražitelje samoproglašene Luganske narodne republike u Minsk.
– Mislim da sada nema potrebe da ozbiljno slušamo Lukašenka. Prekinuo je sve odnose sa Zapadom i ostala mu je samo Rusija. I zato su njegovi postupci, predlozi i ocene potpuno neadekvatni. O Ukrajini i uopšte. Ne razumem na osnovu čega se meša u ukrajinske poslove – naveo je Kravčuk.
Ranije je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da su pokušaji optuživanja Rusije za umešanost u prinudno sletanje aviona kompanije “Rajaner” u Minsku spekulacija.
Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk
Avion kompanije “Rajaner”, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacije o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne prijave o miniranju.
Beloruski aktivisti za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu “Neksta”, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protaševič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku.
Protaševič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za “organizovanje masovnih nereda”. Preti mu kazna do 15 godina zatvora, što je izazvalo oštru kritiku Zapada.
