U Hrvatskoj se danas održavaju parlamentarni izbori, 11. po redu od proglašenja samostalnosti 1991. godine.
Reč je o prvom od tri izborna ciklusa najavljena u ovoj godini, koja je zbog toga još nazvana ”superizbornom”.
Hrvatska je podeljena na 12 izbornih jedinica, s tim što se u 10 bira 140 poslanika, dok u 11. dijaspora bira tri poslanika, a u 12. izbornoj jedinici pripadnici manjinskih naroda biraju osam poslanika, od kojih Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci (SDSS) pripadaju tri mandata.
U birački spisak upisano je 3.733.283 građana sa pravom glasa. Biračka mesta biće otvorena u 7, a zatvorena u 19 sati.
Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista. Bira se 151 poslanik, pa je za većinu u Hrvatskom saboru potrebno prikupiti 76 mandata.
Kandidovano je 56 odsto muškaraca i 44 odsto žena. Slede izbori za Evropski parlament, koje je predsednik Republike Zoran Milanović raspisao za 9. jun, a krajem godine i izbori za predsednika države, ukoliko u međuvremenu aktuelni šef države ne podnese ostavku, budući da pretenduje na premijersku funkciju u novoj hrvatskoj vladi.
Predsednik Milanović kandidovao se na parlamentarnim izborima na listi Socijaldemokratske partije (SDP) kao kandidat za premijera.
Ustavni sud je ranije doneo odluku kojom je upozorio Milanovića da je njegova kandidatura za predsednika vlade dok je na dužnosti predsednika Hrvatske, na listi bilo koje stranke ili nezavisne liste, nespojiva s njegovim ustavnim položajem i ovlašćenjima, kao i načelom podele vlasti.
Milanović formalno nije učesnik parlamentarnih izbora, njegovo ime se nije našlo na izbornoj listi, ali je gotovo svakodnevno u izjavama poručivao da će nakon izbora on sastavljati novu vladu i kritikovao aktuelnu vladu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i premijera Andreja Plenkovića.
