x Po oceni stručnog žirija, proglašeni ste najboljim trubačem Zlatibora. Nakon 15 godina opet ste osvojili nagradu.
– Davno je to bilo mada me je niz prethodnih godina žiri iz meni nerazumljivih razloga zaobilazio. Od 1999. godine kada sam pobedio, 2008. i 2011. godine nagrađeni smo za najizvornije muziciranje, ali malo je to za ono što je trebalo da osvojim. Zbog toga sam pred polazak na Zlatibor doneo odluku da ako ove godine ne pobedim više se neću pojavljivati na kvalifikacionom takmičenju za Guču. Odsvirali smo "Pogledaj de, mala moja" i "Rašovo kolo". Zasluženo smo pobedili.
x I kako se sad osećate?
– Odlično! Toliko sam puta prethodnih godina bio oštećen i razočaran da su mi sada i duša i srce na pravom mestu. Moglo bi se reći da sam očaran. Pobedu smo po povratku kući obeležili na pravi način. Ispravili smo trube dugom svirkom i veseljem do dugo u noć.
x Kako teku pripreme za Guču?
– Vežbamo pesme koje smo svirali na Zlatiboru jer takve su propozicije za Guču. Radimo više nego obično jer nastup u Guči nije obična svirka. Tamo se ne nastupa svaki dan, moramo pružiti maksimum. Pripreme nam remete samo ugovoreni nastupi, svirali smo tri dana uzastopce, pa ćemo se sad odmarati za najvažniji nastup.
x Koliko ste se puta takmičili u Guči?
– Više od 20 godina učestvujem na Saboru u Guči, 1993. proglašen sam za najboljeg mladog trubača i 1999. osvojio Zlatnu trubu, a pre mene se u Guči takmičio i moj otac kada se cenio kvalitet muziciranja.
x Ima li mesta optimizmu?
– Na Zlatiboru smo dobili brojne pohvale. Pratio sam i kvalifikacije na drugim mestima i mogu bez potcenjivanja bilo koga da istaknem da verujem u sebe i svoj orkestar. Sa puno optimizma i samopouzdanja putujemo u Guču. Plašim se jedino južnjaka, iz drugih delova Srbije neće moći da nam konkurišu. Svi se spremaju i sve se nadaju dobrom plasmanu. Ako bude sve kako treba i kako ja očekujem, verujem da bih mogao da osvojim prvu trubu stručnog žirija ili publike, a i moj orkestar će pokazati ko smo i šta smo u trubačkom svetu.
