"Znano je svima vama kako Bog svojim promislom postavi mene da vladam nad vama, i kako u početku nađoh upropašćenu zemlju, i pomoću Božjom i presvete vladičice naše Bogorodice ne lenih se, niti mira sebi dadoh, dokle sve ne popravih.
Mnogi inoplemenici ustaše na me, kao pčele na saće, ali imenom Gospodnjim protivljah im se i odolevah im.
Tako i vi, čeda moja draga, ne zaboravljajte učenja svojega i pravednoga zakona, mnome ustanovljenog.
A sada otpustite mene, gospodara svoga, s mirom, da vide oči moje spasenje koje je spremio pred licem svega sveta na otkriće narodima i u slavu vama, pastvi mojoj.
Jer vidim kako je sve što je čovečje tašto, kako neće preostati posle smrti, neće preostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kad dođe smrt, sve ovo uništi. Kratak je put kojim hodimo, dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, pa brzo propada.
Zato je uistinu sve taština. Jer je ovaj život senka i san, i ni za šta se ne ceni svaki zemaljski, kao što rekoše knjige. Kada sav svet stečemo, onda se u grob selimo, gde su zajedno i carevi i ubogi."
(Veliki župan Stefan Nemanja, u oproštajnom govoru na saboru u Rasu, 1196)
