Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije dao našoj redakciji opširan intervju, koji možete da čitate u vikend izdanju “Vesti”, a u nedelju pre podne i na portalu “Vesti-online”.
Iskusni stručnjak je govorio o mnogim temama, a jedno od pitanja je bilo konkretno i direktno: “Da li Srbija može do direktnog plasmana na Evropsko prvenstvo?”
– Na promociji sam već rekao, moja deviza je “sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra”. Krećemo iz minusa, ali u igri je još 15 bodova i koncentrisaćemo se na narednih pet utakmica u kvalifikacijama. Sa ovog aspekta deluje da je nemoguće da dođemo do mesta koje vodi na EURO, ali je opet ostvarljivo. Ako ne uspemo, imamo popravni, preko plej-ofa Lige nacija, ali ne želimo da razmišljamo o tome sve dok možemo direktno na prvenstvo.
Naš tim je u B grupi kvalifikacija. U prve tri utakmice ima i pobedu (Litvanija 4:1) i remi (Portugalija 1:1) i debakl (Ukrajina 5:0). Sledeći meč, Tumbakovićev debitantski, biće na Zvezdinom stadionu protiv važećeg evropskog prvaka Portugalije 7. septembra.
Nek je sa srecom Tumba ! Nemoj samo mlim te kao predhodnici , kukanje, opravdanje , nemoze , za nas je i to dovoljno i sto je najgore kao ono: “Nemamo kvalitet” i moramo biti srecni da ucestvujemo. Kako onda da se ocekuje rezultat? Na primer Nemci pre svakog ucesca(turnira) pricaju samo o prvom mestu a ako to bude drugo ili trece jos uvek imaju narod i stampu iza sebe. Hocu da kazem, da vec u samim izjavama za stampu (osim kod Antica) su svi treneri bili neodredjeni ili cak negativni u svojim izlaganjima. Ali kad jedan dobar trener odma da izjavu da on od ekipe zahteva prvo mesto, onda je to mitivacija za ekipu i respekt pa cak i strah za protivnike. Jos ga samo zamoljavam da u “repku” poziva karakterne igrace (koji pre svega pasu mentalno u celinu)i koji ce se boriti za mesto a ne kofol neke zasluzene zvezde i zvezdice koji imamo na pretek (mesto se mora zasluziti i izboriti !!!). Ko u repki nije sposoban da igra “PRESING” ne treba nam (bez obzira na ime i klub gde igra) jer je fudbal najlepsa i u biti najednostavnija igra na svetu akose svi pridrzavaju, formula je: Trcati…igrati…trcati…igrati a ne odi ti ,sad cu ja ili jos gore “imam ja svog vodonosu”. Ko na jednoj utakmici nepretrci najmanje jedanaest-dvanaest kilometara on nije za repku, a ko ih trci,on ce to sigurno inteligentno usmeriti za dobrobit tima.