Još kao srednjoškolac, sada već davnih 80-ih godina prošlog veka, spoznao je svoj dar i sposobnost da datume jednostavno ne zaboravlja.
Mnogi se, kaže, iznenade kada ih pozove da im čestita rođendan ili ih podseti na druge važne datume, naročito danas u eri interneta i brzih elektronskih sredstava komunikacije i raznih vrsta podsetnika.
– Volim ovaj svoj dar, on me na neki način oplemenjuje. Danas kada se nekoga setite, to izaziva posebno, dodatno uzbuđenje, pogotovo ako te ljude niste videli dvadesetak, pa i više godina. Ja pamtim na primer datum njihovog venčanja, a oni su to zaboravili ili nisu mogli ni da pretpostave da ja to pamtim. Kada ih, recimo, podsetim na dan kada su se venčali, ili posebno kada im čestitam veridbu, to ih baš iznenadi – sa osmehom na licu, započinje priču profesor Radaković.
Sam ističe da nikada nije bio opterećen svojim darom i da svoje koleginice i kolege voli da iznenadi rođendanskim čestitkama. Rođendane je čestitao i svojim učenicima, a priseća se da mu je, dok je služio vojni rok, to bio zadatak.
– Vojska je posebna priča… To nikada neću, naravno, zaboraviti. Bile su to slatke muke jer kada su shvatili šta mogu, dali su mi zadatak, da ne kažem naređenje, da zapamtim 250 datuma rođenja. Vojnici su u uniformama svi ličili jedni na druge, a morao sam da zapamtim i likove. Šta mislite da li sam uspeo. Bilo je to zanimljivo, nezaboravno vreme – uz zagonetan osmeh prisetio se Milan Radaković vojničkih dana.
Od 1980. godine do danas ovaj Zrenjaninac, inače rođen u selu Karađorđevo, pamti datume rođenja, venčanja, veridbi ili važnih događaja i, kako sam ističe, u glavi ima preko 3.500 takvih podataka.
Poput Gugla
Ne vežba, ponavlja datume, jednostavno kada ih jednom registruje, oni su bezbedni u nekoj od brojnih fioka njegove memorije. Brz, jednostavan i uvek pouzdan, poput Gugla, profesor Radaković spreman je da u svakom trenu iznenadi nekim sačuvanim memorisanim podatkom…
