Novi objekat je nazvan galaktička emisiona maglina.
Magline su neki od najlepših objekata u svemiru. To su oblaci međuzvezdanog gasa i prašine koji se oslobađaju u svemir zračenjem ili apsorpcijom zračenja.
Prvobitno se svaki raštrkani astronomski objekat, uključujući galaksije izvan Mlečnog puta, zvao maglina. Galaksija Andromeda, na primer, nekada se zvala Andromedina maglina, a spiralne galaksije uopšte su se zvale spiralne magline.
Većina maglina je ogromna, prečnika stotine svetlosnih godina. Mnoge magline su vidljive zbog fluorescencije koju izazivaju vruće zvezde koje se nalaze u njima. Sada su astronomi otkrili nešto slično, ali u isto vreme potpuno novo.
Novi objekat je nazvan galaktička emisiona maglina. U središtu YY Hya je binarni sistem periodično promenljivih zvezda koji se sastoji od narandžastog patuljka (zvezde K klase) i vrućeg belog patuljka. Zvezde se nalaze u zajedničkom omotaču gasa koju emituje zvezda, koja je postala beli patuljak.
Unutar ovog zajedničkog omotača, obe zvezde evoluiraju odvojeno, dok zvezdano zračenje osvetljava rasuti gas.
– Postoji dosta binarnih zvezda u svemiru, pa se zna da to utiče na evoluciju i kraj njihovog života. U bliskim binarnim sistemima, širi spoljašnji deo zvezde spaja se u zajednički omotač oko obe zvezde. Međutim, unutar ovog gasovitog omotača, jezgra dve zvezde su praktično netaknuta i one evoluiraju kao nezavisne pojedinačne zvezde – kaže Stefan Kimesvenger, koautor studije.
U slučaju YY Hya, omotač je raspoređen na više od 15 svetlosnih godina u prečniku i nalazi se iznad galaktičke ravni pa je ne ometaju drugi oblaci gasa.
Budući da je objekat nešto viši od Mlečnog puta, maglina evoluira uglavnom bez smetnji, pišu naučnici.
Astronomi su otkrili da je temperatura belog patuljka u ovoj maglini oko 66.000 ° C, što je dosta za takve objekte. Temperatura patuljaka K obično je oko 4400 ° C. Narandžasti patuljak ima približnu masu našeg Sunca. Zvezde kruže jedna oko druge.
Modeli koje su napravili astronomi sugerišu da je beli patuljak izbacio omotač gasa pre oko 500.000 godina.
Fragment magline YY Hya otkriven je još osamdesetih godina prošlog veka, ali su tek danas astronomi sa Univerziteta u Inzbruku utvrdili da ne pripada maglinama kakve su do sada poznavali.
