Mozaik dugačak tri i širok četiri i po metra predstavlja konjanika sa lovorovim vencem na glavi koji vozi dvokolice, predvođene bogom Hermesom.
U današnjem saopštenju Ministarstva kulture pojašnjava se da je reč o predstavi Hermesa kao vodiča ljudskih duša u večni život.
Mozaik je sačinjen od kamenčića raznih boja: bele, crne, sive, plave i žute.
Jedna kružna sekcija blizu centra prostorije nedostaje ali vlasti dodaju da je dovoljno mozaika nađeno da bi on mogao da u celosti bude rekonstruisan.
Prema arheolozima, grobnica je izgleda opljačkana još u antičko doba.
Grobnica potiče iz perioda između 325. godine p.n.e. – dve godine pre smrti Aleksandra Velikog – i 300. godine p.n.e. Njeno otkriće podstaklo je spekulacije o sadržju, posebno pošto je lokaciju letos posetio i grčki premijer Antonis Samaras.
Spekuliše se da se u njoj nalazi veliko bogatstgvo ili ostaci velikog vojskovođe ili njegove supruge Roksane ili njihovog sina Aleksandra Četvrtog.
Aleksandar Veliki umro je 323. godine p.n.e, a sahranjen je u Egiptu.
Drevni Amfipol je osnovan kao atinska kolonija 437. godine p.n.e., a Filip Makedonski, otac Aleksandrov, osvojio ga je 357. godine p.n.e.
