Sve manje veruju u obećanja lokalnih lidera, mada nemaju poverenja ni u vlasti u Kijevu.
"Kada izađem iz kuće, na ulicama vidim više pasa nego ljudi. Pred gradskom skupštinom ljudi vape za hlebom". Ovako situaciju u gradiću Ilovajsk u oblasti Donjeck opisuje Igor. Tamo su se ovoga leta vodile žestoke borbe između ukrajinske vojske i proruskih separatista, čiji je ishod bio na stotine mrtvih. Mnogi stanovnici Ilovajska želeli su da se priključe Rusiji. Nadali su se da bi mogli da dobiju veće penzije i plate, kako im je obećano u vestima na ruskoj televiziji.
Ali to su bile prazne priče, smatra Igor. On je očajan. Zbog rata je izgubio svoju malu firmu. Više od šest meseci nije video svoju decu. Tokom borbi njegova žena je sa dve ćerke pobegla roditeljima na jug Rusije u oblast Krasnodar.
"Svaki put zaplačem kada uđem u praznu dečiju sobu", priča Igor.
Ne zna šta da radi. On doduše u Ilovajsku ima kuću, ali ovde nema budućnosti.
Ni u samom Donjecku situacija nije bolja. Kada je počela pucnjava, pobegao je veći broj mlađih i radno sposobnih ljudi. Prema podacima Kijevskog instituta za sociološka istraživanja u Donjecku je krajem oktobra živelo 700.000 ljudi, što je za 200.000 manje u odnosu na broj zabeležen na početku godine. Odlazak stanovnika se nastavio.
Metropola, koja je trebalo da bude pretvorena u ukrajinski centar biznisa, sve više se pretvara u mesto življenja starih, bolesnih i nemoćnih ljudi. Oko 60 odsto stanovnika navodi da nema šta da jede i da im je hrana hitno potrebna.
Bivša doktorka Svetlana priznaje da je učestvovala u glasanju na referendumu, koji su organizovale vođe tzv. "Narodne Republike Donjeck". I ona se ponadala većoj ruskoj penziji. Danas ona ne veruje ni separatistima, a ni ruskom predsedniku Putinu, ni ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku. "Od njih više ništa ne očekujemo! Želimo samo mir! Zaustavite rat! Sada ću prikupiti svu hrabrost i žaliću se na telefonu Narodne Republike Donjeck", kaže ova penzionerka i dodaje: "Ne, neću to uraditi. Posle će doći da me ubiju!"
Za razliku od Svetlane, 45-godišnja Larisa nikada nije podržavala separatiste. Ipak je ostala u Donjecku. Njen najveći problem je nedostatak novca. "Otac mi je bio rudar. On je bolestan i privezan za postelju. Naravno da ga neću ostaviti", kaže Larisa. Na računu ona ima nešto novca. Ali sve ga je teže podići ili platiti kreditnom karticom. Ukrajinske banke su u međuvremenu zatvorile svoje filijale u oblastima, koje Kijev više ne kontroliše. Mnogi automati za novac su isključeni. "Noću često sanjam kako tražim automate", žali se Larisa.
Ni penziju svoga oca ona ne može da podigne. Ukrajinci isplaćuju penzije svojim građanima samo na teritorijama, na kojima imaju kontrolu. Larisin otac bi morao da prođe kroz kontrolni punkt separatista, kako bi stigao u neko ukrajinsko mesto pod kontrolom Kijeva, gde bi mu bila isplaćena penzija. "Naravno da može otići po novac. Ali Narodna Republika Donjeck okrivljuje Kijev za takvu situaciju. A najviše ispaštaju siromašni", žali se Larisa.
I 50-godišnji Oleg sa tugom priča o trenutnoj situaciji. Donedavno je ovaj preduzetnik živeo sa porodicom u Donjecku. A onda je njegova kuća nekoliko puta pogođena. Oleg je morao da odustane i od svoje firme. Odlučio je da se preseli u Kijev. Ali njegova žena i dve ćerke su želele da ostanu u Donjecku. Prihvatili su ih prijatelji i poznanici. "Zbog onih koji podržavaju separatiste izgubio sam sve što sam imao. Nemam više samilosti za penzionere, koji su sa plakatima u rukama išli na proruske demonstracije i na referendum. Oni su to tako hteli. Sada ne bi trebalo da plaču", kaže ljutito Oleg.
On ne veruje da bi se život u Donjecku u narednih nekoliko godina mogao normalizovati. U najboljem slučaju, smatra Oleg, prestaće borbena dejstva i to kada plaćenici prestanu primati novac. "Ali oni imaju oružje. Pljačkaće građane. Pravog mira neće biti!" On ne računa ni sa brzom obnovom grada, tim pre što niko ne investira u nestabilna područja. Krivicu za strašnu situaciju on prebacuje odbeglom bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču. "Moćnici iz Donjecka su delili zemlju samo da bi se obogatili", kaže Oleg i zaključuje. "Ali kakve će posledice to imati, o tome nisu ni sanjali."
