Za manje od nedelju dana, između dva naša teksta o životu i nevoljama Hidajeta i Bajramke Pljakić iz Oraša kod Tutina, na adresu ovo dvoje siromašnih, bolesnih i teško hendikepiranih supružnika stigle su još tri vredne donacije. Sve tri iz Nemačke.
Direktno u ruke
Dobrotvor O. M. poslao im je 300 evra, od donatora Z. K. dobili su 200 evra, a od anonimnog čitaoca “Vesti” još 200 evra.
Svi donatori lično su kontaktirali supružnike Pljakić, razgovarali sa njima, raspitali se za njihove nevolje i poželeli im da, kao i do sada, budu uporni, da se ne predaju i da koliko god je to moguće, žive normalnim životom.
– Hvala beskrajno svim našim donatorima iz daljine. Bog neka ih čuva i sreća prati. Život su nam promenili maltene iz korena. Do pre tri meseca bili smo bez dinara u kući, a sada na našem “kontu” za namirnice, ogrev, lečenje i preseljenje u Novi Pazar, već imamo 4.500 evra. Više ne živimo u strahu i ne strepimo šta će biti sutra – priča Hidajet Pljakić, čovek bez obe noge i neverovatno hrabri borac kroz preteški život.
Za operaciju i preglede
Ističe da će mu poslednje donacije dobro doći za skorašnji odlazak u Beograd, gde njegovu suprugu Bajramku očekuju teške operacije oba kuka, a njega pregledi na nekoliko klinika.
– Ako nas Bog pogleda i Bajramkine operacije uspeju, a meni lekari saniraju probleme sa srcem i šećerom, pokušaćemo da se, zahvaljujući donacijama čitalaca “Vesti” i drugih dobrih ljudi, nekako preselimo u Novi Pazar gde bi bili bliže lekarima. Kako godine, odmiču naš život u zabitom Orašu postaje sve teži. Bojimo se da će uskoro biti nemoguć – žali se Hidajet.
Naglašava da namerava da proda kuću u svom selu i da uz pomoć dobrotvora iz naše dijaspore kupi bar garsonjeru u Novom Pazaru.
Oboje bez penzije
– Oboje smo godinama nesposobni i nepokretni. Jedva napravim par koraka uz pomoć šetalice. Nadam se da će posle operacije biti bolje. Hidajet na rukama i puzanjem leti bere pečurku i kleku, a zimi seče i unosi drva, ali ga ruke izdaju i više ništa ne može da radi. Nikakva primanja, ni penziju nemamo – žali se Bajramka.
Ipak, kao i njen suprug, šalje velike pozdrave i neizmernu zahvalnost svim dobrim ljudima koji su im do sada pomogli.
Radost i za Tomoviće
Donaciju od 100 evra, koju je iz Austrije poslao naš čitalac Mirko Nedeljković, dobila su i nepokretna braća Ivan i Predrag Tomović iz Novog Pazara, koji s bolesnim ocem Vukomirom žive u naselju Šestovo. Tačnije, u novoj kući koju su im pre deset godina donacijama izgradili čitaoci “Vesti”.
I oni su nemoćni da bilo šta rade, nemaju nikakvu pomoć, niti druga primanja. Jedino ih na rehabilitacije povremeno “prime” u Specijalnu bolnicu Novopazarska banja, gde se ponekad sklanjaju i od korone.
– Kupićemo neke preko potrebne lekove i namirnice, a pomoći ćemo i ocu da plati struju – ističe stariji Ivan Tomović uz pozdrave dobrotvoru iz Austrije i svim dobrim ljudima koji im od malih nogu pomažu da prežive. Najpre u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, a sada u Novom Pazaru.
Da se radovi privedu kraju
Donaciji od 100 evra porodice Dimitrijević iz Švedske obradovali su se i Milovan i Nikola Petronijević, siromašni otac i sin iz zabitog Joša na Goliji, kojima su dobri ljudi iz naše dijaspore pomogli da pobede sirotinju i izgrade novu kuću u kojoj su dočekali Novu godinu i Božić.
– Ostalo je da još rešimo kanalizaciju, spoljašnjom fasadom dodatno utoplimo kuću, izbetoniramo trotoare i ugradimo novo brojilo za struju, pa da potpuno budemo srećni u našem novom domu. Za to ćemo potrošiti i donaciju iz Švedske – kaže Nikola.
Inače, odličan đak pešak sa Golije koji stiže da ocu pomogne u muži krave, pranju i spremanju ručka. I on se najsrdačnije zahvaljuje divnim donatorima iz Švedske i svim dobrim ljudima koji su mu pomogli da sa bolesnim ocem pobedi bedu i sirotinju.
Četvrt veka podrške
Tešku sudbinu od rođenja nepokretnih Ivana i Predraga Tomovića i Hidajeta Pljakića, koji je u 25. godini ostao bez obe noge (amputirane posle smrazavanja u snegu), “Vesti” kontinuirano prate duže od 25 godina. Zahvaljujući donacijama naših čitalaca Tomovići su se sa Rogozne preselili u Novi Pazar, a Pljakići su iz sela Vrapče došli u Oraše, nešto bliže gradu, gde su kupili kuću. I nakon četvrt veka, dobri ljudi iz naše dijaspore su i dalje uz Tomoviće i Pljakiće, koji se nadaju da i ubuduće neće biti sami.
