Srpsko-nemačka zajednica Mladost odlučila je da proslavu Dana žena organizuje u subotu 12. marta, kako bi zabava zbog vikenda mogla duže da traje. Vredne članice kluba pobrinule su se za dobre mirise i ukuse domaće kuhinje, bez kojih nijedna naša proslava nije zamisliva, a za dobre domaće zvuke i ritmove pobrinuo se Kvatro bend. Neumorni momci su starim i novim hitovima držali atmosferu na vrhunskom nivou, a povremeno su pojedine prisutne kolima podsećali da se sedeti može i kod kuće.
Deca koja mogu duže da izdrže do odlaska u krevet, takođe su bila tu i slavila na svoj način praznik svojih mama. Branislav Delač, predsednik SNZ, kao da poseduje neke posebne sposobnosti, pa je članove kluba zadužene za organizaciju proslave animirao da sve obave bez njega, kako bi se on posvetio srdačnom dočekivanju gostiju i uživanju u pesmi i igri sa suprugom Dijanom. Uprkos velikom broju gostiju sve je sjajno funkcionisalo. Hranu i piće su uz osmehe služile Džana Tauber, Jasna Gines, Željka Đurđević, Biljana Žugaj Dinov i Danijela Stojanović. Njihovu ljubaznost su pohvalili mnogi koji su prvi put došli u ovaj klub, a svi gosti su bili prezadovoljni.
Božanstveno
Uz dobru muziku Natali Mikač nije mogla da sedi, niti da skine osmeh sa lica, kada joj se posle toliko vremena ukazala prilika da prisustvuje, kako kaže, ovako veličanstvenoj proslavi.
– Suprug Saša i ja smo čuli da se organizuje nešto naše, pa smo došli i zaista je prelepo. Muzika je božanstvena. Kada smo videli kako je dobro, odlučili smo da se učlanimo u klub i da što češće dolazimo. Ja sam ovde rođena, ali još ne govorim dobro srpski. Mama Jovanka Babić došla je iz Vrdnika, poznate banje kraj Iriga, i redovno ide u crkvu, dok je otac Muzafer iz Ankare. Imamo puno prijatelja iz Srbije, sa našima se najviše družimo na rođendanima i slavama.
Suprug Saša Mikač se nadovezao:
– Odlično je večeras, a pogotovo nam odgovara što i mi živimo tu u Špandauu. Nismo imali prilike da posećujemo ovaj klub, a sada planiramo da sinove Gojka (9) i Marka (6) upišemo u srpsku školu. Oni su večeras kod mojih roditelja, da mi možemo malo da se opustimo. Inače, često se viđamo sa Srbima u Berlinu, imamo kumove i prijatelje iz Inđije, Čačka i mnogih drugih gradova u Srbiji i Republici Srpskoj. Svake godine odlazimo na odmor u zavičaj, najviše u Brod, a onda odemo i na more u Budvu – navodi Saša, koji radi kao trgovac.
Natali je odmah dodala:
– Od kako sam se udala nisam išla u zavičaj moje mame, u Vrdnik, na prelepim padinama Fruške gore, pošto se njena rodbina uglavnom preselila u Berlin.
Treba ovako češće
Aleksandar i Tamara Mihajlović kažu da im se mnogo sviđa atmosfera i da bi voleli svaki vikend na ovakvu zabavu.
– Nažalost ne može. Ali trebalo bi bar jednom mesečno ovako da se organizuje žurka, da se okupe naši ljudi sa Balkana, da se druže, šire dobro raspoloženje i ljubav, a to nam je svima mnogo važno. Ja sam završio za profesora fizičkog vaspitanja, na DIF-u u Novom Sadu, dok je supruga Tamara završila master kao inženjer poslovnih nauka. Prvobitno sam došao na proslavu Nove 2018. godine, kod sestre ovde u Berlin, svidelo mi se, pa sam i ostao – priča Aleksandar, koji radi u marketingu u firmi koja se bavi bilbordima u političkim kampanjama.
Prvi put su u klubu i momci iz Prokuplja, Filip Pavlović i Darko Đorđević. Ove godine nisu imali konkretnih razloga da se mnogo troše za 8. mart, ali će zato, kažu, sledeće godine neke dame dobiti duple poklone.
Veče za pamćenje
– Super je zaista, nisam očekivao ovakav ritam, muzika je odlična, a atmosfera prvoklasna. Često sam u kontaktu sa našim ljudima, ali sam večeras ovde prvi put. U Berlin sam došao kao 11-godišnjak, pre nekih 15 godina. Po završetku škole zaposlio sam se u BMNj, gde radim već tri godine na sklapanju motora. U slobodno vreme se takođe bavim automobilima, šlepujem ih, jer otac ima veliki auto-plac. Tu mi je i sestra Anastasija, koja ide u školu i sprema se da studira. Kad god imamo vremena odemo u rodni grad – kaže Filip.
Darko je biznismen i nedavno je područje poslovanja u prodaji automobila proširio na građevinski sektor. Jedva je dočekao da “Vestima” prenese svoje oduševljenje.
– Ovo je veče za pamćenje, dobro je što imamo mesto gde možemo da se okupimo u većem broju i slušamo samo našu muziku. Kada je ovako dobra atmosfera, gotovo i zaboravimo da nismo u Srbiji, nego ovde u Berlinu. Proslava će sigurno potrajati do jutra. Već sam sedam godina u Berlinu, a ranije sam živeo u Štutgartu. Nedavno sam gotovo dva meseca proveo u Srbiji, zbog obimnog posla u angažovanju srpskih firmi na izgradnji montažnih kuća u Nemačkoj. I u Srbiji, kad god sam u prilici, odem negde gde je dobra zabava i atmosfera, kao večeras ovde – kaže Darko.
Provod dok ne stigne beba
Oste Vračar je sa suprugom Majom Kovačević želeo da iskoristi priliku i proveseli se sa društvom do duboko u noć, jer kada u maju postanu srećni roditelji imaće “izvesna ograničenja” u kasnim večernjim satima.
– Žurka je ovde fenomenalna, dobra je organizacija, sve je na visokom nivou. Nisam često u klubu, ali kada se nešto ovako organizuje, dolazim obavezno. Provod je zaista za svaku pohvalu. Iz Omarske, kod Banjaluke, otišao sam prvo u Beč, a pre pet godina i u Berlin. Supruga Maja je pre tri godine došla iz Novog Sada. Mnogo volimo druženja sa našim ljudima i ne propuštamo priliku kao što je ova – kaže Oste.
Bolje od očekivanja
Povoljne utiske o proslavi ima i Dragana Nikolić, vlasnica firme za konsalting i strateški razvoj preduzeća.
– Veoma je lepo večeras, znatno bolje nego što sam mogla i da pretpostavim. Veoma su prijatni i atmosfera i ljudi i muzika. Do sada takoreći nisam ni slavila 8. mart od kako sam u Nemačkoj, ovo je prvi put. Dobro je da je sada, makar u Berlinu, Međunarodni dan žena praznik i neradni dan. Retko nađem vremena da posetim naše klubove ili mesta gde se naši ljudi okupljaju, što se i zbog korone za sve dodatno proredilo. Ali s druge strane, imam ipak utisak da su naša druženja utoliko lepša pod koronom i da se ljudi međusobno mnogo bolje slažu i zbližavaju. Mislim da to ranijih godina nije bio slučaj. Za 8. mart sam dobila buket cveća, a uz to večeras i jednu ružu – obradovala se Dragana omiljenom cveću.
Dodaje da je u Srbiji bila prošle nedelje, pre toga u decembru i januaru.
– Opet idem za mesec dana jer držim seminare za razvoj preduzetništva. U stalnom sam kontaktu sa polaznicima sličnog seminara koji smo držali za naše ljude ovde u Berlinu, a jedna učesnica seminara je konkurisala za posao u mojoj firmi i posle svih testova bila je najbolja. Počinje da radi 1. aprila. U septembru ćemo ponovo imati seminar, posle apela Berlinskog senata.
Kao kod kuće
Marini Azaševac i Tamari Jošić je muzika bila potpuno po njihovom ukusu.
– Prvi put sam ovde i mnogo nam je lepo večeras, baš pravo mesto za opuštanje. Nema ograničenog vremena, sutra je nedelja, uz muziku može da se igra koliko momci iz benda imaju snage da sviraju – u šali je navela Tamara pa nastavila: – Pre pet godina sam došla sa suprugom Markom iz Banjaluke i radim u zdravstvenoj struci. Kada nemački položim na nivou C1, moći ću da nostrifikujem diplomu kao profesorka sporta i medicine i konačno počnem da radim u struci.
Marina ne propušta nijedan događaj u Srpsko-nemačkoj zajednici, a najviše je raduje kada se nešto slavi. Ponosna je i na svoju princezu, ćerku Lanu, koja u ovom klubu ide u školu i na folklor. Lana je i ove večeri razigrana, ali sa svojim društvom.
– Stvarno nam je prelepo večeras, neizostavno sam tu kada je neko dešavanje za veći broj gostiju, a dolazim sa Lanom, kada god imamo vremena. Posebno mi je drago kada uspem da dovedem i nekog ko do sada nije dolazio, pa da zajedno delimo oduševljenje dobrom atmosferom. Ovde se osećamo kao kod kuće. Što je više manifestacija uz domaću muziku i atmosferu, utoliko bolje, ali i kada god odemo u naš Bač i tamo iskoristimo svaku priliku da se proveselimo sa rodbinom i prijateljima. Nastojim da što više vremena provedemo sa roditeljima i da im pomognem koliko mogu da završe kuću – navela je Marina.
Slobodan slavio rođendan
Slobodan Mikloš je došao sa suprugom Majom, sestrom i prijateljima. Takođe je prvi put u klubu.
– Prelepo je večeras, a pogotovo što mi je danas rođendan. Dve godine se nije mnogo toga dešavalo u Berlinu, zbog korone, pa nismo ni imali mogućnosti za neka okupljanja. Pre toga odlazili smo i u mađarski i u srpski klub. Ja sam iz Mužlje kod Zrenjanina, od pre osam godina sam u Berlinu. Radim kao elektrotehničar u proizvodnji mernih instrumenata, a u slobodno vreme se bavim muzikom. Sinovi Aron i Mark imaju 17 i 11 godina, ali su ostali kod kuće. Supruga Maja je takođe iz Zrenjanina, gde su nam i deca rođena. Moja majka je već bila ovde, ranije baba i deda, pa smo se zato i odlučili za Berlin. Inače, nas je oko 40 iz Mužlje došlo u glavni grad Nemačke, ali su kasnije neki otišli u druge gradove ili u Švajcarsku. Nema neke razlike između Mađara iz Srbije i Srba koji su ovde, svi vole da se druže i rado slušaju živu muziku.
Na druženju posle dve godine
Milovan Maričić, čiji sin Ivan (8) redovno ide u srpsku školu, a ćerka Milica (5) redovno na folklor u SNZ Mladost, obradovao se što konačno i on sa suprugom može da prisustvuje jednoj proslavi u ovom najstarijem srpskom klubu u Berlinu.
– Stvarno je super, prvi put posle dve godine prisustvujemo nekom druženju, što do sada nije bilo moguće zbog korone. Lepo nam je ovde, uživamo uz pesmu i igru, a i deca istovremeno uživaju sa vršnjacima. Planiramo za Uskrs da odemo do zavičaja u Banjaluku, ali još oprezno pratimo kako se odvija situacija sa koronom. Mislimo da odemo i preko leta – naglasio je Maričić, inače zaposlen u IT sektoru i željan odmora u zavičaju.
