Prostituke jednog danskog udruženja ponudiće besplatno svoje usluge učesnicima susreta o klimi koji se održava u Kopenhagenu, u znak protesta zbog pokušaja gradskih vlasti da suzbiju prostituciju.
Gradska vlast u Kopenhagenu razdelila je po gradu letke u kojima poziva da se ne koriste usluge prostitutki, što je izazvalo gnev "prijateljica noći“ čija delatnost nije protivzakonita u Danskoj.
"Svi izaslanici koji dolaze u Kopenhagen na samit o klimi moći će te letke da iskoriste kao način plaćanja, nakon predaje zahteva na našoj internet stranici", rekla je Suzan Moler, predsednica Udruženja za zaštitu radnica u seksualnoj industriji koja okuplja osamdesetak žena.
"Ponuda važi tokom čitavog trajanja samita“, dodala je ona. "Ne očekujemo navalu učesnika samita, ali želimo da izrazimo nezadovoljstvo protiv takvog postupanja prema nama, što smatramo diskriminacijom’, rekla je Moler.
Predstavnici 190 država okupljaju se u ponedeljak, 7. novembra, u Kopenhagenu na samitu Ujedinjenih nacija kako bi pokušali da donesu odluku o borbi protiv klimatskih promena.
Jedan učesnik skupa ocenio je samit kao "najteže pregovore u koje se čovečanstvo ikad upustilo", a otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice učesnici konferencije uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kao često do sada, kako strahuju ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima.
Naučnici UN predvidjaju da će u ovom veku biti više talasa vrućine, poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora nego ikada ranije i da će sve to pre svega pogoditi siromašne zemlje.
Države-ostrva na Pacifiku mogle bi biti potpuno potopljene, pod vodom bi moglo nestati na desetine gradova u Bangladešu, pustinje će se širiti, bolesti ugroziti izvore vode… Medjutim, recesija je smanjila spremnost na ulaganje u "zelenu" tehnologiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevanja opada.
Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagadjivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, kojem važnost ističe 2012. godine.
Koliki se značaj pridaje skupu najbolje pokazuje činjenica da će se medju 15.000 njegovih učesnika naći i stotinak šefova država ili vlada, a medju njima i lideri dva najveća svetska zagadjivača – Kine i SAD – Hu Đintao i Barak Obama.
Siromašne zemlje smatraju da industrijalizovane nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama.
