Prvo Podvorje Srpske pravoslavne crkve u Moskvi je osnovano 1873. godine, u vreme mitropolita beogradskog Mihaila, u ulici Soljanka, a radilo je sve do Oktobarske revolucije.
Boljševici su 1937. razorili crkvu, a desetak godina kasnije Srbi su ponovo dobili svoj hram Petra i Pavla, u blizini starog. Ipak, Podvorje je ponovo zaživelo tek 2002. dolaskom episkopa moravičkog Antonija Pantelića (39), koji je uspeo da obnovi hram i okupi brojne vernike.
– Kad sam došao, crkva je bila zapuštena, u tri kuće u porti hrama nije bilo ni krova, ni prozora, ni vrata. Pet godina mi je trebalo da sve to obnovim u dogovoru s lokalnim vlastima pošto je crkva iz 1700, spomenik je arhitekture i pod zaštitom države.
Više od dva miliona evra je uloženo u Podvorje, uglavnom je to novac dobrotvora, mojih prijatelja iz Rusije – priča za "Vesti" starešina Podvorja SPC u Moskvi i Petropavlovskog hrama Antonije Pantelić.
Kakvi su odnosi srpske i ruske Crkve?
– Srpska i ruska Crkva istorijski imaju jako dobre odnose, i danas je tako. Trudimo se da ih još više učvrstimo jer to su dve jednokrvne i jednoverne crkve.
A mogućnosti duhovne i kulturne saradnje Srbije i Rusije?
– Ogroman je prostor za saradnju na svim poljima, i državnim i crkvenim, ekonomskim i kulturnim. U poslednjih pet godina između Rusije i Srbije potpisano je niz sporazuma. Na polju kulture organizujemo razne manifestacije, festivale, promocije knjiga, izložbe naših poznatih slikara i vajara.
Sećanje na patrijarha Pavla
Nijednog crkvenog poglavara koji je dolazio u Moskvu ruski patrijarh nije dočekivao kao što je to činio patrijarh Aleksij prilikom poseta patrijarha srpskog Pavla. Patrijarh Aleksij je još u to vreme smatrao srpskog patrijarha svetiteljem. – Ja sam poslednji episkop koga je patrijarh Pavle rukopoložio. Bilo je to pre četiri godine. Patrijarh Pavle je za vreme mog boravka u Rusiji tri puta dolazio, voleo je rano da služi, a crkva je tada bila prepuna vernika, i Srba i Rusa – seća se vladika Antonije. |
Evidentno je da u Moskvi nedostaje srpski kulturni centar?
– Da, nažalost, Srbi su ovde po tom pitanju neorganizovani. Većina sebe ne smatra dijasporom, nego se u Rusiji oseća kao da je kod kuće. Ne postoji jezička barijera, religija je ista, kultura bliska.
Povremeno ima događaja koji okupljaju Srbe, ali to funkcioniše po principu došli, održali i otišli. U Moskvi imamo našu ambasadu, Privrednu komoru i Podvorje i svako na svoj način učestvuje u promociji naše zemlje.
Koliko često Srbi dolaze u našu crkvu?
– Dolaze većinom Rusi, ali ima i Srba koji dolaze uglavnom vikendom i na velike praznike. Nedeljom na bogosluženju ima 50 do 60 Srba, a za Božić, Vaskrs i druge velike praznike dođe ih dve do tri stotine.
Da li Srbi ovde sklapaju brakove ili obavljaju krštenja?
– To čine uglavnom oni iz mešovitih brakova. Sklopiti čisto srpski brak ili krstiti dete čiji su roditelji Srbi teško je izvodljivo i skupo. Veliki je izdatak da iz Srbije doputuju roditelji, kumovi, prijatelji ili rodbina, mnogo je lakše i jednostavnije da se sve to obavi u Srbiji.
Imate i školu veronauke?
– Da, na srpskom jeziku je i fakultativnog karaktera. Jedan od naših studenata drži predavanja. Imamo desetak đaka uzrasta od sedam do 12 godina.
Kako sarađujte sa patrijarhom Kirilom?
– Veoma dobro. Ruska crkva gaji veliku ljubav prema srpskom narodu, stotinak naših studenata studira u Rusiji, u Kijevskoj duhovnoj akademiji, u Petrogradu i Moskvi.
Kiril dolazi na jesen?
Kada se očekuje poseta Moskvi novog srpskog patrijarha Irineja? |