Nacionalna organizacija potrošača Srbije uskoro kreće sa kontrolom hrane koja se prodaje u takozvanim fast food restoranima. Šta građani Srbije i, nažalost, uglavnom deca jedu po kioscima brze hrane, NOPS će objaviti na svom sajtu, sve sa imenima objekata čiji proizvod nisu zadovoljili minimum standarda bezbedne hrane.
|
Problematično tržište
Kako prepoznati pravo meso
|
Potrošačke organizacije odavno ukazuju na to da su se priče o zdravoj domaćoj hrani i proizvodima sa mirisom i ukusom preselile u mit, dok je stvarnost upozoravajuća. Domaće stočarstvo je na izdisaju, proizvodnja unazad dve decenije svake godine opada od tri do četiri procenta, dok se veliki lanci trgovine zbog niže cene okreću uvozu mesa, pa smo tako prošle godine uvezli 14.000 tona mesa. Prevashodno iz Brazila i Argentine, zemljama gde se stoka hrani genetski modifikovanim organizmima (GMO). Zbog popusta neretko se kupuje meso kojem uskoro ističe rok trajanja. Ali ni domaća proizvodnja nije kao što je nekada bila, pogotovu nema ništa od hranjenja svinja žirovima kao što je bilo u vreme Knjaza Miloša, kada je Srbija uveliko izvozila čuvene mangulice i krupnu stoku u Austrougarsku, Veneciju, Holandiju … Sada domaći farmeri stoku kljukaju antibioticima i hormonskim injekcijama ne da bi sprečili bolest već da bi brže dobili na težini i što pre ostvarili zaradu.
Veterinar dr Miroslav Stojšić kaže da pravilnici nalažu da se meso za pljeskavice i ćevape pravi od junećeg mesa prve i druge kategorije, ali da je to ispoštovano na svega dva do tri prodajna mesta u Beogradu. Umesto toga u roštiljsko meso se stavlja loj, soja i pileći mašinski otkošćeno meso (MOM) treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa.
– Proizvođači MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke, jer se u kostima deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici – upozorava za beogradske medije ovaj načelnik Republičke veterinarske inspekcije u vreme SRJ.
