Dragomir Vuleta koji kaže da Đurđevdan slavi još od pradede Kije, poreklom je iz Kupresa, a u Hanover je stigao iz obližnjih Lerti. "Stari borac" Radoslav Mićić, poreklom iz Bileće kolač je doneo iz nešto udaljenijeg Zoltaua, a kaže da mu je sudbina odredila da Đurđevdan u Nemačkoj slavi još od 1947.
Ovaj slavi sa sinom Bogdanom, unucima Mirkom, Svenom i Marinom, i praunukama, bliznakinjama Katarinom i Marinom.
Slavska znamenja u hram su uglavnom donele "muške glave" dok je "ženska čeljad" ostala kod kuće da pripremi trpezu i sve ostalo što pripada uz pravu domaćinsku slavu.
Tako je i Obrenovčanin Slavko Despotović, koji je slavu 1983. nasledio od oca Živorada kod kuće ostavio suprugu Ljubinku, jer kako kaže "trpeza mora da bude prava slavska".
Iako su mnogi u firmama uzeli slobodan dan, Đurđevdan se zbog radnog dana u Nemačkoj uglavnom slavi kasno posle podne ili uveče. Tako je i Radivoj Mataruga predsednika FK JU 96, uzeo slobodan dan, ali će slava zbog onih koji rade ipak početi nešto kasnije.
– Ne, ja ne slavim posebno, već slavim sa ocem Milenkom i majkom Miljom, jer u jednoj kući, koju smo kupili, stanujemo svi zajedno. Biće nas mnogo i nadam se da ćemo lepo proslaviti – rekao nam je slavski raspoloženi Mataruga.
Liturgiju je služio i slavske kolače osveštao prota Milan Pejić.
