Lideri stranaka u BiH danas se ponovo sastaju u NATO bazi Butmir kod Sarajeva, radi razgovora o ustavnim promenama. Organizatori sastanka – Evropska unija i Sjedinjene Američke države, nastoje da zvaničnom Sarajevu daju veće ingerencije, čemu se protive skoro sve strake iz Republike Srpske.
Ipak, nemoguće je ne primetiti ogromne sličnosti između Dejtona i Butmira, koje upućuju na to da je Vašington samo nastavio tamo gde se stalo u Dejtonu, nastojeći da to sada ostvari.
I u Dejtonu i u Butmiru izvršena je selekcija onih koji će učestvovati u razgovorima. Haški tribunal, u prvom, SIPA i Tužilaštvo BiH, u drugom slučaju iskorišćeno su kao sredstvo pritiska.
Gde ide Dodik?Kada danas u Srbiju stigne ruski predsednik Dmitrij Medvedev, a u NATO bazu Butmir kod Sarajeva delegacija SAD i EU, konačno će biti rešena dilema da li će premijer RS Milorad Dodik otputovati u srpsku prestonicu, ili će nastaviti pregovor o sudbini BiH. Podsetimo, premijer RS prvo je implicitno poručivao da mu je Butmir sporedna stvar, govoreći da će 20. oktobra biti u Beogradu i da će se tamo sastati sa ruskim predsednikom. Ipak, nakon sastanka sa američkim ambasadorom u BiH Čarlsom Inglišom, ali i izjave ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da će se Medvedev u Beogradu sastati samo sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijer Srpske Milorad Dodik malo je korigovao svoju izjavu pa je rekao da će "pre podne biti u Butmiru, a popodne u Beogradu." |
U Dejton nije pozvan predsednik RS Radovan Karadžić, u Butmir nije pozvan lider SDS-a Mladen Bosić. Karadžić je u vreme Dejtona bio pritisnut Hagom, a Dodik danas istragom SIPA i Tužilaštva BiH zbog navodnih finansijskih malverzacija.
U Dejtonu se insistiralo da Brčko i Sarajevo budu distrikt, a parlament BiH da broji 60 poslanika. Neposredno pred Butmir, Brčko je i u Ustav BiH ugrađeno kao distrikt, a otvorena je priča i o Sarajevo distriktu. Takođe, insistira se na proširenju Parlamenta BiH sa 42 na 87 poslanika.
Alija Izetbegović u Dejtonu je insistirao da bude predsednik Predsedništva BiH dve godine, ali je Predsedništvo ipak uređeno kao kolektivni organ koji ima tri ravnopravna člana koji se rotiraju na osam meseci, a od kojih je jedan predsedavajući. Danas, u Butmiru, predlaže se da BiH dobije predsednika Predsedništva u kojem bi bila dva potpredsednika, i čiji bi se članovi rotirali na 16 meseci.
Ono što posebno zabrinjava jesu poruke da je "ovo prva faza Ustava BiH" i da "entitetsko glasanje neće biti dirano u ovom trenutku". Sledeća faza usledila bi kroz godinu dana kad bi se na stolu našlo i entitetsko glasanje, a s obzirom na to da se ulazi u izbornu godinu, jasno je da bi eventualni butmirski dogovor pao u senu onoga što tek treba da dođe, čime BiH očekuju nove, pojačane tenzije i trvenja.
