Pet godina od Lisabonskog sporazuma, koji je dao veću snagu Evropskom parlamentu, Unija je u teškoj ekonomskoj krizi, dok raste nacionalističko, ultrakonzervativno i evroskeptično raspoloženje.
EU odavno nije bila toliko "razbijena" u idejnom smislu, o čemu svedoče i poslednji izbori, koji pokazuju veliki raskorak između želja Brisela i raspoloženja glasača širom članica Unije.
Običan građanin nikada nije imao odlučujuću ulogu u donošenju odluka unutar EU, jer je sistem "integracija" – projekat kojim se bavi isključivo elita.
Cela konstrukcija EU postala je toliko komplikovana i glomazna da se njena svrsishodnost ne može objasniti običnim argumentima.
Mnoge članice Unije vide da se u Briselu rađa birokratsko čudovište i otuda jača želja za vraćanjem većih nadležnosti unutar sopstvenih država – procjenjuju analitičari.
Još gora je situacija po pitanju spoljne politike Unije.
Pokušaji da igra veliku ulogu na svetskoj sceni završavaju blamažom čak i u krajnjim regijama istočne Evrope (slučaj Ukrajina i sankcije Rusiji koje bi pričinile veliku štetu baš članicama Unije), kao i politika na Bliskom Istoku.
Pre 20 godina politički značaj pojedinih zemalja Evrope, na primjer Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije, bio je veći nego što je danas značaj čitave "ujedinjene Evrope" – komentarišu i ruski analitičari.
Mnogi ukazuju da se na EU ne može računati kao na jakog igrača niti se sa njom mogu voditi pragmatični pregovori, jer Unija "precenjuje svoj značaj".
Jedna od mogućnosti je da se EU stavi potpuno pod patronat SAD, štiteći se od navodnog zajedničkog "neprijatelja" – Rusije, i da tako sakrije svoju nemoć, zaključuju analitički portali.
