Po rečima prote Milana Gardovića do sad je bilo puno venčanja u hramu Ćirila i Metodija ali ovo je bilo posebno prijatno.
Pored prote Gardovića na venčanju je služio i drugi sveštenik otac Milan Vukašin, a posle službe pedesetak gostiju jostalo je na slavlju u društvenim prostorijama do kasno u noć.
Srećni mladenci, Goran Trivunović i Ružica (devojačko) Vrekić nisu krili zadovoljstvo i posebno ističu kumove Milorada i Dušku Panić za koje kažu da su najbolji ljudi koje su do sada sreli.
’’Venčanje je obavljeno na stari način i to se polako vraća u otadžbini, a sada smo i mi dobili priliku’’, rekao je prota i objasnio da je mladoženja član crkvenog odbora i važi za veoma čestitog i dobrog čoveka.
’’Izgledalo je kao da sam bio u snu. U aprilu sam bio u svetoj zemlji i dobio titulu hadži i oduvek sam želeo da mi venčanje ovako izgleda. Razmišljali smo da li da pravimo svadbu u Srbiji ili u Švedskoj, ali smo se na kraju odlučili za Malme. Iako je većina rodbina u matici, uzeli smo u obzir da ove ljude vidjamo često. Mnogo nam je lakše bilo da sve organizujemo ovde gde živimo, nego "dole" gde odlazimo povremeno’’, rekao je Trivunović
’’Da smo se venčali dole onda bi to sigurno bilo u nekom manastiru. Na kraju smo zaključili da i naša crkava u Malmeu ima posebnu duhovnost. A ovu crkvu najviše osećam kao svoju. Niko od gostiju koji su došli na venčanje nije me pitao zašto pravim svadbu u nedelju. Ali oni koji nisu bili su se čudili zašto nije bilo u subotu da bi mogli da popiju, a sledeći dan da ne moraju na posao. Već ranije sam odlučio da ne pravim takve kompromise, jer se radi o religioznim stvarima. Da nije bilo naše vere i duhovnosti ko zna gde bi mi danas bili kao narod’’.
Od rodbine iz Srbije niko nije mogao da dodje, jer su svi imali stare pasoše što je napravilo probleme sa vizama.
Ružica Vrekić, sada Trivunović, došla je pre devet meseci u Švedsku. Roditelji i porodica su u Srbiji i nisu bili na svadbi.
’’Brat je uspeo da dobije novi pasoš i vizu u sredu, a u četvrtak su mehaničari "Jata" počeli da štrajkuje i to ga je sprečilo da dodje. Bilo je teško, ali šta smo mogli. Kada sam došla ovde bila sam svesna da moji neće uvek biti pristuni na važnim dogadjajima. Moje mesto se zove Djurdjevo, a Goran je poreklom iz obližnjeg Mošorina’’, kazala je Ružica.
’’Moji su takodje iz Bosne, iz okoline Teslića, došli u Vojvodinu, u Djurdjevo. Moj brat je prijatelj sa Goranovim drugovima. Oni su pre dve godine bili kod nas u poseti i tako smo se upoznali. Oboje volimo decu, Goran bi želeo petoro. A ja sam uvek htela dvoje, pa ćemo izgleda, kopromis postići na – troje!’’, objasnila je kroz osmeh.
