Vlada Srbije je presekla i odredila da se minimalna zarada od naredne godine poveća sa 155,3 dinara (1,29 evra) na 172,5 dinara (1,46 evra) po satu. To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na ovogodišnji minimalac.
Oko 350.000 radnika koji su u ovoj godini radili za minimalac od 27.000 dinara (230 evra) od naredne godine praktično će u novčaniku imati 3.000 dinara više, odnosno 30.022 dinara (255 evra).
– Ovo je najveće povećanje zarade do sada u Srbiji – rekao je ministar finansija Siniša Mali i najavio povećanje neoporezivog dela zarade sa 15.300 dinara (130 evra) na 16.300 dinara (138 evra), kao i smanjenje doprinosa za Fond PIO na teret poslodavaca za 0,5 odsto.
– Lane smo u sličnom iznosu rasteretili privredu. Nastavljamo sa praksom da smanjujemo opterećenje na zarade, ovaj put od januara u iznosu od 61 odsto, a to ćemo raditi i u narednom periodu – rekao je Mali.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinskih radnika Srbije objašnjava da se minimalac uglavnom odnosi na zaposlene u tekstilnoj i obućarskoj industriji, ali ni građevinski radnici nisu bolje plaćeni.
– Minimalna potrošačka korpa je 37.000 dinara (313 evra), što je nedovoljno za preživljavanje porodice. To zapravo nije mini- korpa, nego kontejner korpa. Pa ko može s tim da preživi. Realno za normalno život potrebno je da jedno četvoročlano domaćinstvo ima na raspolaganju 77.000 dinara (652 evra) – kaže Torlaković za “Vesti”.
On takođe smatra da je u strahovitoj nestašici radne snage nerealno da radnici primaju minimalac, tako da veliki broj zaposlenih dobija i dodatno novac “na ruke”.
Poslodavci su nudili povećanje od šest do 10 odsto, dok su sindikati tražili rast od 24,5 odsto, odnosno minimalac od 33.700 dinara (285 evra).
– Pregovarali smo mesec dana. Poslodavci su zastupali stav da ne mogu da daju povećanje veće od 10 odsto, a na kraju je Vlada prelomila i povećala za 11,1 odsto. S obzirom na to da je neoporezivi deo povećan za 1.000 dinara (8,5 evra) to je u redu, ali mi i dalje tražimo od države da nam olakša poslovanje – kaže za “Vesti” Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Kradu konzerve i žilete
Po prodavnicama u poslednje dve godine krađe su porasle za 12 odsto, a ljudi pokušavaju da bez plaćanja iznesu hranu, piće, žilete, baterije…
Paštete i sardine najčešće se “lepe za ruke” kupaca, koji sve masovnije kradu po prodavnicama i velikim trgovinskim lancima. I to čine najviše zbog nemaštine. Prodavci se dovijaju na razne načine, počev od video-nadzora do zujalica kojima su “ukrasili” konzerve tunjevine i flaše ulja.
Odlaze i mladi i sredovečni
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za “Vesti” da mladi i sredovečni, koji imaju najviše razvijene radne veštine i stručna znanja, masovno napuštaju zemlju. On navodi podatke srpskih dijasporskih organizacija iz Evrope, Kanade, SAD i Australije da je oko 350.000 naših ljudi sa razvijenim poslovnim sposobnostima došlo u te zemlje u poslednjih 10 godina.
Ručak bez mesa
Svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da priušti meso za ručak svakog drugog dana, dok čak polovina domaćinstava u kući nema uštekano ni 100 evra za neke nepredviđene troškove.
Takođe, čak 1,7 miliona domaćinstava (68,5 odsto) nema novac za nedelju dana odmora, što pokazuje da je siromaštvo sve veće.
