Mlada pesnikinja iz Arilja Radmila Petrović, koja boravi u Beču u okviru programa “Lj21 Rezidencija za pisanje”, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Austrije, u Srbiju će se vratiti ne samo puna utisaka o sistemu koji funkcioniše nedaleko od naše zemlje, već i sa utiskom stečenim kroz upoznavanje sa brojnim dijasporcima sa prostora bivše Jugoslavije.
Rođena posle raspada SFRJ, u Beču je, kaže, osetila duh Jugoslavije.
– Zanimljivo je koliko je naših ljudi našlo utočište u Beču… I na ulici, koga god da pitaš nešto, čim čuje naglasak, ma odakle dolazio, srdačno te dočeka. Ovo je jedina zemlja gde Jugoslavija još živi. U Beču sam mogla da osetim duh Jugoslavije i kako je to nekada bilo – priča ova mlada, ali već i te kako afirmisana pesnikinja.
Petrovićeva je nedavno održala i zapaženo književno veče, za koje je izabrala neobičnu lokaciju – kafe “Lepa Brena”, koji u Beču postoji već tri decenije i koji je gotovo postao znamenje glavnog grada Austrije za sve koji dolaze sa Zapadnog Balkana.
– Mogla sam književno veče da održim u velelepnoj sali, ali to ne bi bilo u skladu sa mojim poreklom, nekako ne bi bilo iskreno. Izabrala sam “Lepu Brenu” kao autentično mesto za predstavljanje svoje poezije – kaže mlada pesnikinja za “Vesti”.
Interesantno je da na književno veče nisu došli samo građani poreklom iz bivše Jugoslavije, koji su uživali u poeziji na jeziku koji znaju, već i brojni Austrijanci koji su se prvi put susreli sa ovim mestom. Za njih je bio obezbeđen i simultani prevod, uz prevodioca Mašu Dabić.
Vlasnik prostora u kojem se čitala Radmilina poezija Milenko Šoškan ističe da je kafe “Lepa Brena” te večeri bila puna kao nikada do sada.
Radmila je rođena 1996. godine, odrasla u selu Stupčevići, a studije ekonomije završila je u Beogradu. Njene pesme su prevedene na nemački, engleski, francuski, grčki, makedonski, poljski, slovenački, hebrejski i druge jezike.
Propituje roditelje
Petrovićeva je pesnički put započela u školskoj klupi, kada je u srednjoj školi pobedila na dva takmičenja koja su joj donela štampanje zbirke. U četvrtom razredu srednje škole imala je štampane dve zbirke poezije, a treća je izašla 2020. godine. Sva njena dela veoma brzo su primećena i pronašla su put do publike, a mlada pesnikinja stekla je ime ne samo u Srbiji, već i izvan granica naše zemlje.
Piše o selu i gradu, porodičnim odnosima, sukobu nasleđenog i novog.
– Moja poezija se bavi i propitivanjem – kako su roditelji odigrali svoju ulogu, ali bez osude – kaže Petrovićeva.
Tužna pesma “Hej Sloveni”
Radmila je u Beč došla da napiše narednu zbirku, a tokom boravka u glavnom gradu Austrije stekla je uvid kako naša radnička klasa živi u evropskom sistemu, što će, kaže, opisati u narednoj zbirci.
– To je sukob evropskog sistema i ljudi koji su rasli u sistemu koji je slomljen. Mnogo sam slušala o Jugoslaviji, i meni je “Hej Sloveni” tužna pesma jer znam koliko je ljudi verovalo u Jugoslaviju i kako se sve loše završilo. U Beču sam upoznala mnogo naših ljudi koji su došli u ovaj grad da nađu svoju šansu – kaže mlada pesnikinja.
