U svečanoj sali Specijalne bolnice za rehabilitaciju, u subotu uveče u Banji Koviljači je otvorena izložba “Portreti patrijarha Pavla”, autora Hadži Marka Vujičića i promovisano treće izdanje knjige “Vujanski krst patrijarha Pavla”, dr Slobodana Radulovića.
– Patrijarh Pavle je bio duhovni gorostas koji je obeležio 20. i početak 21. veka. Vreme koje je proveo na tronu Svetog Save obeležilo je nacionalno buđenje, vraćanje Bogu i traženje puta bogopoznanja, izgradnje hramova, vraćanje Svetog Save kao školske slave, uvođenje verske nastave u srednje i osnovne škole, kao i povratak Spasovdanske litije na ulice Beograda – ocenio je autor ove izložbe, Hadži Marko Vujičić.
Teolog i putopisac, Vujičić je bio dugogodišnji urednik fotografije „Pravoslavlja“, novina Srpske patrijaršije, a želja mu je da izložba ukupno 33 portreta patrijarha Pavla nastala u periodu od 2003. do 2009. godine, budu predstavljeni u svim onim mestima po Srbiji koja su imala važnosti u životu najpopularnijeg srpskog poglavara.
On je objasnio da je Banja Koviljača odabrana kao “stanica na putu” izložbe portreta patrijarha Pavla, zato što je u tom mestu mladi Gojko Stojčević obavljao dužnost veroučitelja i vaspitača ratnoj siročadi iz NDH, a zatim se i lečio upravo u Specijalnoj bolnici u Banji Koviljači.
– Procena je da je tokom Drugog svetskog rata, i sama okupirana, Srbija primila i brinula o pola miliona izbeglica iz krajeva pod vlašću ustaške Hrvatske. Stojčević je upravo u Banji Koviljači spasio jedno od siročića da se ne udavi zbog čega se oboleo na plućima. U trenutku kada su doktori rekli da mu nema spasa, on je otišao u manastir Vujan i tamo se iscelio molitvama na grobu vujanskih svetitelja – priča Hadži Marko Vujičić.
Dr Slobodan Radulović, autor knjige “Vujanski krst” ispričao je šta se događalo kada su lekari u Čačku Gojku Stojčeviću rekli da ima još najviše tri meseca života.
– Mladi Gojko odlazi u manastir Vujan i tamo mu daju keliju ispred koje spuštaju hranu u strahu da se i sami ne zaraze. Posle tri meseca Gojko je izmolio da se moli vujanskom nepoznatom svetitelju onda kada svi drugi to učine. To je činio dve godine, a fizički postaje sve slabiji, spada na 35 kilograma. Jednog dana mu kuvarica stavlja hranu na prag kelije, a on je moli “Sestro, nemoj mi donositi više ništa, jer meni telo više ne prima hranu, gotov sam”. Ona se toliko potresla zbog tih reči da je sišla dole i prekrstila se i prema nebu i prema crkvi i upitala: “Pa zašto njega, on je najmlađi?”. Gojko ubrzo pada u krevet, počinje da gubi svest i u tom magnovanju dva ukrštena prutića u obliku krsta na istočnom zidu počinju da se pomeraju ka plafonu. Bio je uveren da ga Gospod priziva. Gotovo u komi primetio je da je taj krst prelazi od plafona do njegovog uzglavlja, ali i da se preobražava u najlepše raspeće koje je ikada video. Tako je pao u nesvest. Ne zna posle koliko vremena se probudio, ali je izmerio sebi temperaturu i umesto 37,2 koliko je obično imao, toplomer je pokazao 36, 8. Izašao je na doksat i rekao: “Nemam više temperaturu. Gospod me iscelio” – prepričao je samo neke delove iz svoje knjige “Vujanski krst”, dr Slobodan Radulović.
U umetničkom delu programa nastupio je crkveni hor “Sabora srpskih svetitelja”.
