U 2021. godini otišla je nemačka kancelarka Angela Merkel, a u 2022. godini ključno je pitanje da li će predsednik Francuske Emanuel Makron ostati, kaže programski menadžer i viši instraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić.
Kada je reč o evropskim integracijama Sbrije, Subotić ističe da je ove godine otvaranjem klastera 4 napravljen ogroman iskorak za Srbiju, nakon dve godine stagnacije tog procesa, što je dalo vetar u leđa vlastima u Srbiji.
Ukazuje i da je napravljeno mnogo iskoraka na polju klastera 3, koji na poslednjoj međuvladinoj konferenciji u Briselu ipak nije otvoren, dodajući da je tu pola posla već urađeno, i da, gledano sa tehničko-pravne strane, Srbija ima šansu, “ako se uozbilji”, da i taj klaster otvori.
– To bi bila snažna poruka da Srbija velikim koracima ide napred – istakao je Subotić.
Međutim, podseća da u zemlji na proleće slede izbori, a da se tokom izbornih perioda uvek beleži najmanji napredak, jer skupstina ne radi, a svi se fokusiraju na samu kampanju, što bi potencijalno moglo da ukoči reformske procese.
Kada je reč o samoj Uniji, godinu je obeležio odlazak Angele Merkel, posle 16-godišnje vlasti, a Subotić dodaje da se za njenog naslednika na mestu kancelara Olafa Šolca kaže da “ko je želeo Merkelovu, dobio ju je u muškom obliku”.
Subotić pojašnjava da Šolc ne samo da ima retoriku poput Merkelove, već ni politika koju vodi nije toliko različita, s obzirom da su njihove partije CDU i SPD dugo godina bile u koalciji, tako da je on lider koji “podrazumeva nastavak statusa kvo, samo možda u drugačijim bojama”.
– Biće interesantno kako će se to reflektovati na Srbiju. Srbija sa Šolcom nije imala nikakve probleme, međutim, njegovi koalicioni partneri, pogotovo Zeleni, predstavljaju novu komponentu koja može da unese nepredvidivost – ukazuje Subotić.
Prema njegovim rečima, od načina na koji se Zeleni, koji kontrolišu nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, budu ophodili prema politici proširenja, zavisiće i naš put ka EU, s obzirom da Zeleni više od Šolca stavljaju fokus na zelene politike i pitanje vladavinu prava – dve oblasti za koje Srbija tek treba da se dokaže na njihovom testu.
– Merkel je otišla u 2021. godini, u 2022. videćemo da li će Makron ostati, to je ključno pitanje – smatra Subotić.
Dodaje da će svi koji podržavaju dalju integraciju Evropske unije želeti da Makron ostvari pobedu na izborima u aprilu naredne godine, koji se poklapaju sa periodom u kojem Francuska predsedava Savetom EU.
– Ogromna su očekivanja kada je u pitanju Francuska, i reizbor Makronu može dati priliku da konačno sprovede sve zamisli iz prvog mandata – rekao je Subotić.
Na pitanje šta za politiku proširenja znači ukoliko bi došlo do promene u Francuskoj, uz slabog lidera u Nemačkoj, Austriji, Subotić kaže da prvo treba videti da li će Makron pobediti, jer ukoliko se to ne desi, biće veliko iznenađenje i uvešće ogromnu dozu nepredvidivosti i u samoj Uniji i za pitanje proširenja, jer su desničarski kandidati nepredvidivi.
– Ako dolazi do tektonskih potresa, to izaziva novu konstelaciju moći u EU, i opet će se vratiti klatno ka Berlinu. CIlj Makrona je bio da se klatno pomeri ka Parizu i ono sada jeste bliže Parizu, jer Šolc nema tu moć koju ima Makron. Sve drugo unosi nepredvidivost – rekao je Subotić.
