Rodosom u 6. veku pre nove ere upravljaju despoti, prilično prosvećeni tirani. Kleobul, glavni među njima, svrstan je u sedam grčkih mudraca, zajedno sa Talesom iz Mileta, Misonom, Solomonom i još nekolicinom drugih. Dogodilo se da je rukovodiocima ta tri grada palo na pamet da osnuju novo naselje, nazvano Rodos, s ciljem da bude prestonica ostrva, posvećena svim stanovnicima i njihovom pregalaštvu. Plan izgradnje bio je poveren učeniku slavnog arhitekte i urbaniste Hopodamosa iz Mileta, čuvenog kao izumitelja tzv. poleodomskog sistema gradnje.
Antički evro
Danas je teško zamisliti šta bi trebalo da budu poleodomski gradovi. Zna se samo da su svoj prauzor imali u arijevskim gradovima podignutim u dolini Inda: Beli (Las Bela) Cveti (Kveta), Loralaj i Zobi (Zhob). Izgleda da u odnosu na normalan sistem (ortogonalni), gde se ulice i avenije seku pod pravim uglom, kao danas u američkim gradovima, poleodomski sistem predstavlja kombinaciju jednovremeno koncentričnih i spiralno povezanih ulica, lepezasto raširenih oko luke. Zanimljivo je da su paleodomskim sistemom građena i neka naselja iz vinčanske kulture na Dunavu 30, 40 vekova pre n.e. Bilo kako bilo, Rodos, grad vaskolikog skitskog roda, za nekoliko godina je doživeo munjevit razvoj i postao jedan od velikih trgovačkih centara istočnog Sredozemlja. Za kratko vreme je serber (serper), novac sa Rodosa, postao antički evro i služio je kao etalon u trgovinskoj razmeni mediteranskog sveta.
|
Velikodušni Ptolomej Egipatski kralj Ptolomej Prvi ponudio je ogromnu sumu novca radi obnavljanja Kolosa, ali su stanovnici Rodosa, pozivajući se na nejasna proročanstva, odbili njegovu darežljivu ponudu. Posle zemljotresa je na Rodosu boravio tanaiski prorok Budin iz čuvenog proročkog grada Kremna (ne gradića kraj Užica, već Kremni na ušću Dona u Azovsko more, ondašnje Meotsko jezero), rekavši da bi se ponovnom izgradnjom Kolosa na vrat Rodošana navalila još veća nesreća nego što je bio zemljotres. |
Vratimo se Šaresu iz Linda koji je počeo sa izgradnjom Kolosa, prvo prionuvši da završi stepenasto postolje od kamena na kome su se, možda naknadno našli i stubovi prečnika 0,7 m. Evo šta o tome kaže glavni hroničar ove građevine Filon iz Bizansa: "On je izgradio mermernu belu osnovu i učvrstio najpre stopala Kolosa, prema proporcijama po kojima će biti izgrađeno božanstvo visoko 70 lakata. Povrh toga, valjalo je izliti nožne članke kako bi se, zatim, celo delo gradilo na licu mesta." I doista, arhitekta Šares naložio je da se podignu drvene skele, izlije mešavina maltera i kamena u bronzanu šupljinu i stavi preko toga neka vrsta kalupa od gline kako bi se, postepeno, spajali različiti delovi statue. Svuda su se nalazile šipke od gvožđa, armatura, uronjene u masu od kamena i maltera, da bi se njima obezbedila čvrstina celog objekta.
To je sve što se moglo izvući iz grčkog teksta, ne baš sasvim razgovetnog kad opisuje princip gradnje Kolosa. U svakom slučaju, ogromna kula od bronze bila je najzad završena posle devet godina, 280. ili 281. g. p. n.e. Ljudi antičkog doba bili su zadivljeni i Kolos je odmah svrstan među svetska čuda, a ondašnji putopisci i avanturisti, antička vrsta današnjih turista, pohrlili su sa svih strana, na najveću radost mesnih trgovaca. No, kako je i zašto stanovnicima Rodosa uopšte palo na pamet da izgrade džinovsku statuu na ulazu u luku? Politika despota sa Rodosa sastojala se u bogaćenju: bili su čas na strani velikog cara, imperatora Persijanaca, čas na strani grčkih gradova. Rodos je, tako, pomogao Atinjanima da pobede Spartu 394. g. p. n.e. distanciravši se od njih 356. godine kako bi sledili čuvenog Mauzola iz dinastije Karija, čija je udovica i sestra Artemiza naredila podizanje čuvenog nadgrobnog spomenika nazvanog mauzolej. Malo potom, postavši ponovo saveznici Persijanaca, stanovnici Rodosa doprineli su odbrani grada Tira u Fenikiji. Uvek priskačući u pomoć jačem, što je skoro uvek dobitna kombinacija, stali su na stranu Ptolomeja, jednog od Aleksandrovih generala, u njegovoj borbi protiv Antigona jednookog. Posle Aleksandrove smrti, general Ptolomej je osvojio Egipat; proglasivši se kraljem, osnovao je naslednu dinastiju Ptolomejevića. Mada ovo izgleda beznačajno, upravo iz tih odnosa će se roditi čuveni Kolos, jedno od sedam svetskih čuda.
Valja znati da je građenje Kolosa obeležavala već pomenuta naklonost prema bogu Heliosu, odnosno Suncu. Možda zato što su se prvi doseljenici nazivali nebeskim narodom, a možda i stoga što su bili trgovci, a Sunce sve vidi. Krićani su, takođe, ugledavši se na Rodošane, obožavali boga Sunca. U svakom slučaju, od 2.000 kipova kućnih bogova (lara) što ukrašavaše grad, najmanje 200 ih je bilo u slavu Sunca. Dimitrije, sin jednookog Antigona, pročuo se kao poliocet, zauzimač gradova. Ovaj antički general je najzaslužniji za izradu statue Kolosa. Naime, stanovnici svakog grada koji je Dimitrije Poliocet opsedao, neizbežno su morali da polože oružje. Ovaj sjajni strateg napao je Rodos sa mora i kopna.
Opsada sa mora je bila klasična blokada ratnim brodovima, a za kopnenu invaziju je konstruisao izuzetnu ratnu mašinu helepol. Ceo antički svet ju je upoznao kao mašinu za zauzimanje gradova. Helepol je bio džinovski drveni toranj, postavljen na točkove. Prema svedočenju Plutarha i Diodora, bio je visok najmanje 40 i širok 20 m. Osnova mu se neznatno sužavala pri vrhu, gde se nalazila platforma od metala, bivolje kože i ilovače radi zaštite od neprijateljske vatre. Gde god se pojavila, ova čudovišna ratna mašina je nezaustavljivo napredovala prema gradskim zidinama, uveliko ih nadvisujući.
Rodošane je njena pojava veoma uznemirila. Kako su, međutim, bili ne samo dobri trgovci već i odlični inženjeri, dosetili su se da iskopaju neku vrstu rova gde bi mogli navesti vodu. Poliocetov helepol se beznadežno uvalio u taj veštački stvoren glib pa je, godinu dana kasnije, Dimitrije digao ruke od opsade i vratio se u Grčku, ostavljajući iza sebe sav ratni materijal. A šta su uradili radosni pobednici? Brže-bolje su, po principu "ko da više", rasprodali izvanredno ratno oruđe, drvo, bronzu, gvožđe i ostalo. Izvukli su iz toga toliku sumu novca te su odlučili svom omiljenom bogu Sunca podići kolosalnu statuu. Rečeno – učinjeno.
Sudbonosni zemljotres
Ali, avaj, oko 225. g. p.n.e. zemljotres je snažno uzdrmao Rodos. Kolos nije uspeo da mu odoli i prelomio se, u visini kolena, sručivši se na trg, stvarajući ogromnu mešavinu kamena, maltera, gvožđa i bronze. Punih devet vekova stajali su na trgu ostaci džinovske statue poznate kao Kolos sa Rodosa, ili tačnije, do najezde Arapa. Godine 653. pošto su osvojili Rodos, muslimani su ispravno zaključili da se tu krije dobra zarada. Pretresli su ostatke Kolosa i, kako svedoči putopisac Masudi, poslali bronzu u Siriju gde su je, u Edesi, prodali nekom Jevrejinu, gvožđarskom trgovcu. Za transport je trebalo natovariti čak 917 kamila. Tako je iščezlo jedno od svetskih čuda i uzalud je danas tragati za njim.
