Ali, ovo nisu – mora se odmah reći – bili povod i povorka za to sećanje; ovo je bila, naprotiv, povorka u slavu i odbranu "slobode mišljenja" i zapadne "intelektualne tradicije", od koje bi se (povorke) okrenulo u grobu mnogo veliko ime u slavu čijih ideja je koračala Tužna povorka – od Diogena do Voltera; od Ničea do Karla Krausa, autora satire "Poslednji dani čovečanstva" (Die letzten Tage der Menschheit).
Veličanstvena groteska?
Džihadizam koji je počinio nedavni zločin u Parizu izdanak je srednjevekovnog vehabizma sa njegovim primitivnim, netolerantnim shvatanjem islama. Ali u milionima reči izgovorenim i napisanim u pogrdu pariskog zločina, u zapadnom medijskom i intelektualnom mejnstrimu jedva da se čula i pročitala reč kritike o ovoj notornoj istorijskoj činjenici. Zato što je vehabizam vladajuća ideologija obožavane nam kraljevske porodice u Saudijskoj Arabiji i feudalne plutokratije u Zalivu. I zato što su i jedni i drugi, ako i jesu "cveće zla", naše su cveće. I zato što su – i jedni i drugi – dragoceni saradnici Imperije Zla, u zajedničkoj borbi za planetarnu dominaciju Imperije. Zato što nam njihova nafta pokreće liftove u Njujorku i nosače aviona na svih sedam naših ratnih flota i što nam pokreće bombardere koji nam čuvaju i održavaju haos na Bliskom istoku, u Ukrajini….
Tužna povorka u bolu zagrljenih marširala je, nominalno, za pokoj duše nesretnih novinara nastradalih u pariskom satiričnom nedeljniku "Šarli ebdo". Parola je bila "Svi smo Šarli", ali su tuga i žalost bili rezervisani samo za naše novinare. "Pakao, to su drugi", rekao bi Sartr. U Siriji je, od evroatlantske invazije, u sprezi sa domaćim džihadistima, a na rušenju režima u Damasku, do sada poginulo 153 novinara. Za njih nema parade pred Trijumfalnom kapijom.
Masovna grobnica novinara (i ne samo njih) je Irak. Od početka zapadne okupacije, Međunarodni komitet za zaštitu novinara (CPJ) registrovao je smrt 240 novinara. Za njih, nijednom avenijom nije prodefilovala nijedna "elitna" povorka žalosti.
Jedan od pariskih terorista, Šerif Kuaši, poverio je pariskoj štampi da ga je svojevremeno finansirao džihadista Enver Al Avlaki koga su u Jemenu likvidirali američki dronovi. Potpukovnik američke vojske, Entoni Šater, potvrdio je pred anketnom komisijom u Vašingtonu, da je Avlaki bio trostruki agent i da je visoko slovio na platnom spisku američke FBI, sve do napada džihadista na Njujork, u septembru 2001.
Pristalice teorija zavere našle bi u pariskoj paradi licemerja obilje argumenata, a svi ostali i povod za pitanje ko je pravi autor pariskog incidenta koji je Imperiji Haosa došao kao "kec na jedanaest" da pod lažnom zastavom, pokrene sada ovu opštu histeriju poziva na slanje novih legija u novu rundu "rata protiv terora", u kome je već krenula hajka na "džihadiste" po evropskim gradovima i u to ime najavljeno ukidanje i ono malo preostalih sloboda – totalna kontrola interneta i društvenih mreža, privatnih komunikacija, a u Britaniji još krenula u parlamentarnu proceduru i takozvana "Povelja njuškanja" čime će da se bavi gigantski špijunski centar Velikog Brata u Čeltenhamu, koji sluša i snima i cvrkut ptica na hiljadu kilometara unaokolo. Sve to u ime slobode misljenja zbog koje je Jelisejskim poljima paradirala Tužna povorka.
