U žalbi, glavni tužilac Serž Bramerc ponavlja tvrdnju iz prvog zahteva da je Šešelj, svojim ponašanjem i izjavama u Srbiji, "potkopao" duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, "iz humanitarnih razloga" donelo veće.
Šešelj je, kako je naglasio Bramerc, "izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal" i "zapretio je ljudima koji sarađuju sa Tužilaštvom".
– On je jasno pokazao da mu njegovo zdravstveno stanje ne predstavlja prepreku za davanje neprihvatljivih javnih izjava koje su pođarujuće i uvredljive za svedoke, žrtve i njihove zajednice. Takođe, on je davao izjave koje pod znak pitanja stavljaju ocenu raspravnog veća o ozbiljnosti njegovog zdravstenog stanja. Ni Šešelj, ni raspravno veće nisu opovrgavali da se on tako ponašao svesno i s namerom – piše u Bramercovoj žalbi, uz napomenu da su sudije, uprkos tome, odbile prvi zahtev tužilaštva da Šešelj bude vraćen u pritvor.
– Očigledno je da je poverenje raspravnog veća u Šešeljevo ponašanje bilo bez osnova. On je izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal. On je zapretio ljudima koji sarađuju s Tužilaštvom. On je jasno pokazao da njegovo zdravstveno stanje nije prepreka davanju neprihvatljivih javnih izjava koje su pođarivačke i uvredljive za zajednice žrtava. Takođe, dao je izjave koje dovode u pitanje procenu rapravnog veća o ozbiljnosti njegovog zdravstvenog stanja – piše u podnesku tužilaštva.
Neprikladni uslovi veća o Šešeljovoj slobodi
Za razliku od argumenta na osnovu kojeg je veće sudije Antonetija odbacilo prvi zahtev, Tužilaštvo tvrdi da su Šešeljeve izjave "nova činjenica" dovoljna za opoziv odluke o privremenom oslobađanju, koja u trenutku donošenja odluke nije još bila poznata.
Odbacujući prvi zahtev, veće je, po Tužilaštvu, pogrešilo kada nije posle Šešeljevih izjava, a naročito one da se neće dobrovoljno vraćati pred sud, nije razmotrilo da li su svi uslovi za privremeno oslobađanje i dalje zadovoljeni.
Tužilac Bramerc ocenio je i da se pokazalo da su uslovi koje je raspravno veće odredilo za Šešeljev privremeni boravak na slobodi – da preda pasoš vlastima Srbije, da ne stupa u kontakt sa svedocima i žrtvama, da ne ometa tok pravosudnog postupka i da se pojavi pred Tribunalom kada mu bude naređeno – "očigledno neprikladni".
Kao dokaze, tužioci su, kao i u prvom zahtevu, naveli izjave Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Hag na izricanje presude i da "može samo javno da žigoše izdajnike koji prave nagodbe sa tužilaštvom za niže kazne i pristaju da lažno svedoče za tužilaštvo".
Citirali su i Šešeljevu "čestitku" "srpskim četnicima na oslobađanju Vukovara", kao i njegovu izjavu da nikada neće odustati od Velike Srbije.
Politika kao lek
Tužilaštvo se, takođe, poziva i na Šešeljevu izjavu da su pregledi u Beogradu pokazali da "tumori nisu pronađeni nigde osim na njegovoj jetri".
– Ti tumori nisu veliki… Približno dva meseca će biti potrebno da se odredi da li je neophodna operacija ili je moguće lečenje hemoterapijom – rekao je Šešelj u jednom intervjuu, dodajući da mu je bavljenje politikom najbolji lek.
Tužilaštvo, zbog svega navedenog, zahteva da sudije opozovu odluku o privremenom oslobađanju, da nalože da se Šešelj vrati u Hag i da se, potom, održi rasprava o njegovom zdravstenom stanju i uslovima pod kojim bi, eventualno, ponovo mogao biti privremeno oslobođen.
Odluku o tim zahtevima tužioca Bramerca doneće žalbeno veće Tribunala, a ne prvostepeno veće sudije Antonetija.
