Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić precizirao je u izjavi Tanjugu da je stav tužilaštva je da u radnjama okrivljenih "nema elemenata bića krivičnog dela – podrivanje vojne i odbrambene moći", s obzirom na to da su u konkretnoj situaciji postupali u krajnjoj nuždi.
"Primena instituta krajnje nužde je pravni osnov za ovakvu odluku tužilaštva i povlačenje optužnice protiv generala Trifunovića, kao i oficira Raduski Sretena, Popov Berislava, Davidović Vladimira i Lukić Miloša", naglasio je Zorić.
Optužnicu protiv Trifunovića i drugih podiglo je vojno tužilaštvo 30. januara 1992. godine zbog krivičnog dela podrivanja vojne i odbrambene moći.
Vrhovni sud Srbije (koji je 31. decembra prestao da postoji) ukinuo je prošle godine pravosnažnu presudu kojom je general Trifunović bio osuđen na sedam godina zatvora i naložio novo suđenje odlučujući po vanrednom pravnom leku – zahtevu za zaštitu zakonitosti koji mu je na predlog odbrane podnelo Republičko javno tužilaštvo.
General Trifunović, pravosnažno je osuđen 1995. godine na sedam godina zatvora zato što se 1991. godine, posle višednevne opsade i oružanih sukoba sa hrvatskim snagama, povukao sa oko 250 vojnika iz kasarne u Varaždinu, spasivši njihove živote.
Potom je upućen na izrdžavanje kazne, ali je godinu dana kasnije aboliran (oslobođen izvršenja kazne i pušten iz zatvora) odlukom tadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilić, ali je presuda protiv njega ostala na snazi.
Trifunović je tokom devedesetih i u Hrvatskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina – razaranjem Varaždina.
