Srpsko tužilaštvo za ratne zločine postupaće po krivičnoj prijavi koju je protiv prvog predsednika Slovenije Milana Kučana podneo advokat Dušan Bratić zbog ratnih zločina na teritoriji Slovenije 1991. godine i razbijanja SFRJ.
– Tužilaštvo za ratne zločine će u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku Republike Srbije preduzeti sve neophodne radnje u cilju postupanja po ovoj krivičnoj prijavi – rečeno je iz Tužilaštva u odgovoru na pitanje “Politike” da li će Tužilaštvo preduzeti određene radnje po prijavi protiv Kučana i ostalih koji su navedeni u opisima zločina.
Zamenik tužioca za ratne zločine i portparol Tužilaštva Vasilije Seratlić rekao je za “Politiku” i da Tužilaštvo preduzima krivično-procesne radnje i po krivičnim prijavama koje je Bradić podneo prošle godine za granatiranja izbegličkih kolona u Hrvatskoj, kod Dvora na Uni i na Petrovačkim cestama.
Bratić je 26. jula Tužilaštvu za ratne zločine podneo krivičnu prijavu protiv Kučana za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i za genocid u leto 1991. na teritoriji Slovenije.
“Politika” je ranije pisala da su krivičnom prijavom obuhvaćeni i Janez Slapar, koji je u to vreme bio načelnik republičkog štaba Teritorijalne odbrane Slovenije, zatim Franc Anderlič, tada komandant TO Južnoprimorske pokrajine Slovenije, kao i još trojica neposrednih izvršilaca zločina.
Njima se na teret stavlja da su kršili pravila Ženevske konvencije za vreme oružanog sukoba koji je trajao od 27. juna do 7. jula 1991. na teritoriji Slovenije između JNA i Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove SFRJ na jednoj strani i oružanih sastava TO Slovenije i drugih paravojnih formacija rukovodstva Slovenije (tzv. Narodne zaštite) na drugoj.
Dušan Bratić, koji istražuje zločine nad pripadnicima JNA i civilima tokom ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ, ističe da je Kučan tada bio predsednik Slovenije i imao efektivnu komandnu vlast nad svim oružanim formacijama, pa ulazi u red glavnih ratnih zločinaca u razbijanju Jugoslavije, prenosi Tanjug.
– Kučan ne samo da nije preduzeo ništa da se kazne izvršioci, već je podsticao na izvršenje ratnih zločina, pa su do 8. jula 1991. izvršeni brojni ratni zločini prema civilnom stanovništvu, među kojima su i žene i deca pripadnika JNA, ranjenici, sanitetsko osoblje, zarobljenici, vojnici koji su položili oružje – rekao je, između ostalog, Bratić.
