Turska je na sajmu u Istanbulu pokazala domaći „stelt“ borbeni avion i dronove.
Ponos u glasu Ugura Zengina gotovo je opipljiv dok stoji ispred modela turskog borbenog stelt aviona pete generacije u prirodnoj veličini, prenosi Al Džazira.
– Ovo je veoma prestižan projekt i tehnički iskorak Turske koja će predstaviti dosta novih tehnologija za celu odbrambenu industriju – kaže Zengin, potpredsednik projekta Nacionalni borbeni avion.
– U avionu će biti veoma visok procenat delova napravljenih u našoj zemlji – dodaje.
Avion TF koji razvija Turkish Aerospace je verovatno dragulj u kruni industrije koja se smatra jednim od najistaknutijih sektora u Turskoj. Izložen je ove sedmice na Međunarodnom sajmu odbrambene industrije u Istanbulu.
Predstavljanje lovca 2023.
Lovac, koji će zameniti već ostarele avione turskih vazdušnih snaga F-4 i F-16, trebalo bi da bude predstavljen javnosti 2023. godine, na stotu godišnjicu osnivanja Republike Turske, a očekuje se da će dve godine kasnije biti operativan.
– Svi sistemi projektila biće od lokalnih kompanija – pojašnjava Zengin, pokazujući na redove projektila s donje strane krila aviona, koje proizvode Roketsan i Tubitak.
– Konačni cilj je da imamo avion koji je 100 posto turski, iako će na početku koristiti motor F110 – dodaje, referirajući na motor GE Aviationa koji se proizvodi u Turskoj, ali po licenci.
Predstavljanje aviona TF, ranije poznatog pod šifrom TF-X, dok nije prošao eksperimentalnu fazu, dobilo je na hitnosti nakon što je Turska izbačena iz američkog projekta aviona F-35.
Zvanična Ankara je 2019. ostala bez učešća nakon što je naručila ruske raketne sisteme S-400, za koje je SAD tvrdio da će predstavljati pretnju za F-35.
Naručila je preko 100 aviona i investirala najmanje 1,2 milijardi dolara u razvoj borbenog lovca sa zapadnim saveznicima.
“Zadovoljiti vlastite potrebe”
Vašington je kasnije zbog kupovine sistema S-400 nametnuo sankcije koje ciljaju na tursku odbrambenu industriju, iako se ne čini da su napravile veliku štetu, jer je Turska na putu da proizvede najnovije naoružanje.
Turska je od 1993. godine domaćin sajma o odbrani, koji se održava svake dve godine. Ove godine, na njemu je izloženo 1.200 proizvoda iz 53 zemlje, što je privuklo predstavnike iz 83 države. Izloženo je mnogo toga, od bombi od 907 kilograma do snajperskih nišana.
– Turska odbrambena industrija nastavlja da raste, čak i pod uslovima Covida 19 – tvrdi Murat Ikinci, generalni direktor Roketsana, najvećeg dobavljača raketa za tursku vojsku i ključna osoba turskog svemirskog programa.
– Sada je vreme da pokažemo snagu celom svetu – dodao je.
Govoreći na otvaranju sajma, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naglasio je značaj ove vrste industrije.
– Kao zemlja koja je napuštena u najkritičnijim trenucima borbe protiv terorizma, a koja nije mogla da nabavi proizvode koji su joj potrebni dok su joj granice bile ugrožene, bili smo prisiljeni da preduzmemo korake kako bismo brzo zadovoljili vlastite potrebe – rekao je.
Munjevit rast
Vrednost projekata odbrane porasla je sa 5,4 milijarde dolara u 2002. na 55,8 milijardi u 2020, prema vladinom Direktoratu za odbrambenu industriju, dok je izvor odbrambenih i avionskih proizvoda u periodu od 2020. do 2019. sa 248 miliona dolara porastao na 3,1 milijardu.
Ovaj rast podstaknut je željom za “nezavisnost od stranih država i vanjske politike”, kaže Gurkan Cetin, koji vodi projekt robotike i autonomnih sistema u Havelsanu.
– U proteklim godinama Turska je imala problema da dođe do određenih sistema i komponenti i ovo je korak ka tome da sami sebi osiguramo ono što nam treba – rekao je Al Džaziri.
SAD, vodeći turski snabdevač oružjem, nametnule su Turskoj embargo na oružje nakon invazije na Kipar 1974, a nedavno, još nekoliko članica NATO pakta blokiralo je prodaju oružja Turskoj, nakon što je Ankara 2019. pokrenula operacije protiv kurdskih boraca na severoistoku Sirije.
Jačaje finansijskih mišića u obrambenom sektoru propraćeno je rastućim osećajem ponosa, nakon dokazane efikasnosti turskih oružanih sistema u Siriji, Libiji i u regiji Nagorno-Karabaha.
– Mnogi turski sistemi su testirani u borbi, što je važno, jer se pokazalo šta mogu na terenu – kaže Zengin.
Projekt turskih dronova privukao je poglede sveta, a Katar, Ukrajina, Maroko, Azerbejdžan, Tunis i Poljska naručili su naoružane bespilotne letelice (UAV), koji su se pokazali efikasne protiv ruskih oklopnih, kao i sistema PVO.
“Neviđena” upotreba dronova
Odbrambeni analitičar Arda Mevlutoglu ukazao je na „neviđenu” upotrebu bespilotnih letelica u koordinaciji s artiljerijom, borbenim avionima i elektronskom opremom u nedavnim sukobima.
Bespilotne letjelice s raketama bile su “izuzetno efikasne” protiv tenkova, artiljerije i fiksnih položaja, sa dodatnom psihološkom prednošću objavljivanja slika udara bespilotnim letelicama na društvenim mrežama, dodao je.
