Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu nazvao je razumnim pozive da se prekine vojni sukob u Nagorno-Karabahu, ali da pri tome Oružane snage Jermenije treba da napuste ovaj region.
– Apele svetske zajednice smatramo razumnim, niko ne želi rat. Ali se pozivi za rešavanje problema Karabaha u okviru rezolucija Generalne skupštine UN iz nekog razloga ne upućuju… Kada je reč o Karabahu, niko ne poziva Jermeniju da ode odatle. Svetska zajednica to mora da učini – izjavio je Čavušoglu na zajedničkoj konferenciji za štampu nakon razgovora sa švedskom kolegicom An Linde, koja je u poseti Turskoj.
– Zajedno sa pozivima na prekid vatre, potrebno je zahtevati od Jermenije da povuče svoje trupe iz okupiranih zemalja Azerbejdžana. Samo u tom slučaju biće moguće da se govori o stvarnoj težnji svetske zajednice za rešavanjem jermensko-azerbejdžanskog sukoba u Nagorno-Karabahu – istakao je turski ministar.
Linde je, sa svoje strane, granatiranje civilnih objekata nazvala neprihvatljivim, pozivajući na okončanje sukoba i pregovore o njegovom rešavanju u okviru Minske grupe OEBS-a.
– Nema alternative pregovorima, vojna dejstva neće zameniti pregovarački proces – dodala je ona.
Ankara je više puta izjavila da podržava dejstva Bakua i izrazila spremnost da pruži pomoć kako za pregovaračkim stolom, tako i na bojnom polju.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, koji su trajali više od deset sati. Tokom pregovora Jerevan i Baku su dogovorili da se uvede prekid vatre od podneva 10. oktobra, izvrši razmena ratnih zarobljenika, razmena tela poginulih i dodatno dogovore konkretne mere primirja. Međutim, već u subotu strane su počele da se međusobno optužuju za narušavanje primirja.
