Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastavlja da se protivi ulasku Švedske i Finske u NATO. Nije promenio svoje mišljenje čak ni posle posete novog švedskog premijera Ulfa Kristersona Ankari.
Turska nastavlja da blokira članstvo Švedske i Finske u NATO. Posle prvog sastanka s novim švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, turski predsednik Erdogan razočarao je očekivanja o ranom odobrenju – i pozvao na sledeći sastanak krajem novembra u Stokholmu.
Švedska želi da se pridruži NATO zbog sopstvene bezbednosti, smatra Erdogan i kaže da bi bilo jedino ispravno ako učini sve što može da pomogne Turskoj u njenoj bezbednosti.
Kristerson je obećao da će njegova zemlja u potpunosti poštovati memorandum potpisan krajem juna, uključujući i borbu protiv terorizma.
– Švedska će poštovati sve obaveze koje je dala Turskoj da se suprotstavi terorističkoj pretnji – i pre članstva u NATO, a i kasnije, kao budući saveznik – rekao je švedski premijer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim predsednikom.
Kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, Švedska i Finska podnele su sredinom maja zahtev za članstvo u NATO. Do sada su te dve najsevernije države Evropske unije bile bliski partneri Alijanse, ali ne i punopravne članice koje bi mogle da računaju na pomoć NATO u slučaju napada.
Samo Turska i Mađarska “zatežu”
Tokom perioda pristupanja su dve zemlje ipak dobile bezbednosne garancije od nekoliko strana. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nekoliko puta se zalagao za proširenje na sever, a 28 od 30 članica već je ratifikovalo švedski i finski zahtev – nedostaju još samo Turska i Mađarska.
U severnoj Evropi se očekuje da će Mađarska biti spremna za ratifikaciju u decembru i da to ne bi trebalo da podleže nikakvim uslovima. S Turskom su, međutim, stvari i dalje komplikovane. Reč je pre svega o navodnoj švedskoj i finskoj podršci sirijskoj kurdskoj miliciji “Narodne zaštitne jedinice” (YPG), koju Turska vidi kao izdanak zabranjene Kurdske radničke partije (PKK), a samim tim i kao terorističku organizaciju.
Evropska unija, koja uključuje i Švedsku i Finsku, takođe smatra PKK terorističkom organizacijom – ali ne i YPG, kao ni njen politički ogranak, odnosno Partiju demokratske unije (PYD). Kristerson je i naglasio da Švedska PKK smatra terorističkom organizacijom.
Krajem juna izgledalo je da je spor rešen dogovorom tri zemlje na samitu NATO u Madridu. Međutim, Turska se i dalje žali da sporazumi sklopljeni u to vreme još uvek nisu ispunjeni, posebno od strane Švedske, uključujući i izručenje više od 70 ljudi.
Erdogan čeka borbene avione iz SAD – i izbore
Posmatrači takođe sumnjaju da iza turske blokade stoje i druge namere, kao što su ustupci SAD u pogledu isporuka borbenih aviona. Prema istraživanjima, podrška Erdoganu među stanovništvom je porasla nakon najavljene blokade NATO – a izbori u Turskoj održaće se u junu 2023. godine.
Švedska je nedavno napravila jasan potez prema Ankari – odobrila je izvoz ratnog materijala toj članici NATO prvi put od 2019. godine, a i distancirala se od YPG i PYD.
Švedska vlada je takođe u ponedeljak saopštila da namerava da podrži dobrovoljni fond NATO za borbu protiv terorizma sa deset miliona švedskih kruna (oko 920.000 evra). Svrha toga je bila jačanje uloge NATO u međunarodnoj borbi protiv terorizma, objasnilo je Ministarstvo odbrane u Stokholmu.
