Turska, Hrvatska i Srbija mogle bi da budu ključne države koje bi posredovale u pregovorima oko smirivanja političkih tenzija u BiH. Inicijativu je pokrenuo srpski član predsedništva BiH tokom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Sarajevu. Erdogan je odmah rekao da je spreman, ali pod uslovom da se sa tim saglase predstavnici sva tri konstitutivna naroda.
“Turska će biti prisutna ako se Bošnjaci, Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini ujedine i kažu: želimo Turskoj dati takav zadatak, niko se ne sme mešati u naše poslove, a neka Turska deluje kao posrednik u naše ime”, rekao je Erdogan u Istanbulu.
I dok dvojica članova Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović upozoravaju da bi srpski predstavnik trebalo da prestane sa “zapljivim izjavama koje dodatno pogoršavaju stanje u BiH”, predsednik Hrvatske, Zoran Milanović ovu inicijativu smatra dobronamernom, ali ne i realnom.
“Inicijativa je dobronamerna, namere su da se pridržavamo Dejtona koji uporno krše određeni ljudi i određene političke opcije kad Hrvatsku optužuju za zločinački poduhvat. Od tri člana Predsedništva BiH, to aktivno i dnevno rade dvojica”, rekao je Milanović u Splitu.
Sagovornici “Vesti” kažu da bi predsednici Turske, Hrvatske i Srbije zaista mogli ono što nije pošlo za rukom međunarodnoj zajednici, ali da je za to ipak potrebna volja predstavnika svih naroda.
– Ta ideja je naravno izvodljiva, ali samo pod uslovom da su sve političke elite u BiH spremne na dogovor. Plašim se da je ipak reč o još jednoj “pustoj želji” jer ključan izvor nestabilnosti su upravo predstavnici Bošnjaka koji od početka proizvode krizu i dovode u pitanje opstanak BiH po modelu Dejtonskog sporazuma. Njihova prvobitna ideja je bila da proizvedena kriza primora Zapad da se uključi, a Bošnjaci bez rata ostvare ratne ciljeve – tvrdi Dragomir Anđelković, politički analitičar iz Srbije .
Prema njegovim rečima, Turska ima potreban autoritet, a da bi Srbija i Hrvatska mogle značajno da utiču da takav sporazum dobije legitimitet.
– Srbiji i Srbima u Republici Srpskoj u slučaju takvog dogovora ne bi pretila nikakva opasnost da bi mogla da im se naruši Dejtonom zagarantovana legitimnost, jer svaka od članica će imati mogućnost veta, a uveren sam da će Srbija braniti interese svog naroda u BiH – ističe Anđelković.
Za Dževada Galijaševića, bosanskog stručnjaka iz oblasti bezbednosti, ova inicijativa je “pritisak” na Nemačku i Veliku Britaniju koje apostrofira kao ključne uzročnike nestabilnosti ne samo u BiH, već i na Balkanu.
– Ovo je jasna poruka Evropskoj uniji da prekine poteze koje vuče na štetu i BiH i Republike Srpske. Turska bi jedva dočekala da ojača svoj uticaj na Balkanu i to bi praktično značilo “šut kartu” za Nemačku, a uzročno i njihovog, nelegalno izabranog visokog predstavnika Šmita, ali i poništavanje Inckovog zakona – zaključio je Galijašević.
Fantomski Savet
Dževad Galijašević podseća da iako su Srbija i Hrvatska bile potpisnice Dejtonskog sporazuma one su kasnije isključene iz Upravnog odbora Saveta za inplementaciju mira. Galijašević tvrdi da to nije urađeno ni malo slučajno.
– Taj Savet je od početka bio fantomski organ koji nije bio predviđen Dejtonom. Ali, formiran u Londonu, a kasnije sa smernicama donetim na konferenciji u Bonu, ovaj Savet je pokazao jasnu nameru Velike Britanije i Nemačke da nasilno, protivno međunarodnom pravu i Ugovoru o miru, upravljaju Bosnom i Hercegovinom tako što će menjati tačke iz tog Sporazuma i dogovorene odredbe.
Protiv Dejtona 2
Isprovocirane izjavom srpskog člana predsedništva BiH da “Dejtonski sporazum gotovo ne postoji” i da je “potreban novi dogovor koji može stabilizovati BiH”, opozicione stranke u Republici Srpskoj održale su zajednički sastanak na kome su odbacile mogućnost pisanja novog Dejtonskog sporazuma – Dejtona 2. Mirko Šarović, lider SDS izjavio je da je “prizivanje Dejtona 2 za SDS neprihvatljivo” i “igranje sa sudbinom Srpske”.
“Mislimo da je ovo avantura u koju se uvlači Republika Srpska i mi ćemo se odlučno suprotstaviti ovoj ideji”, rekao je Šarović.
