Kriza ruske valute, izazvana padom cena nafte (za koji mnogi analitičari tvrde da je glavno američko oružje u pokušaju da se devatsira ruska ekonomija i smeni rusko rukovodstvo) snažno pogađa "tržišta u nastajanju" iz kojih investitori naglo odlaze.
Ovaj razvoj situacije naročito se oseća u Turskoj, gde je lira pala na 2,41 za jedan američki dolar, odnosno 3,03 za jedan evro. Turska lira je sada pala na niže stope nego u januaru ove godine kada se Ankara našla pred velikom valutnom krizom, koja je sprečena tek hitnom intervencijom Centralne banke i povećanjem kamatne stope.
Mnogi analitičari primećuju da se lira našla u velikim problemima neposredno posle približavanja Rusiji. Pre nekoliko dana Rusija je poručila EU da zbog opstrukcija neće graditi Južni tok već će pokrenuti veliko energetsko partnerstvo sa Ankarom.
Za vreme Putinove posete Turskoj, mnogi su spekulisali da bi Ankara mogla da se nađe pod snažnim pritiskom Zapada zbog saradnje sa Rusijom, u vreme dok se pokreće žestoka antiruska kampanja, kojoj bi konačan cilj mogala biti"smena režima" u Moskvi.
Liru, takođe, pogađaju i unutrašnja politička zbivanja u Turskoj. Turske vlasti pokrenule su, kako navode na Zapadu, progon opozicionih novinara. Dvadesetak novinara je uhapšeno, a vest je veoma loše primljena u Evropi – što se, navodno, negativno odrazilo na raspoloženje investitora.
Dodatni "šamar" EU dao je nedavno turski predsednik Redžep Tajip Ergdogan kada je poručio Briselu da "gleda svoja posla".
Analitičari ukazuju i na činjenicu da je pad vrednosti rublje delimično uzrok pada lire, jer su Rusija i Turska predvodnice takozvanih "tržišta u nastajanju". Uz njih, u tu grupu spadaju i Kina, Indija, Brazil, Iran, Meksiko, Indonezija, Saudijska Arabija, pa i Južna Koreja.
