Turska jela koja su se odomaćila u Srbiji

commons.wikimedia

Verovatno ste nekad čuli da je sarma poreklom iz Turske, ali da li ste znali da ovo važi i za brojna druga jela i poslastice koje smatramo delom naše kulture?

Prostor današnje Srbije kroz vekove dočekivao je i ispraćao različite narode, a svaki od njih je za sobom ostavio delove autentične kulture koji su uticali na našu kulturnu baštinu. Najbolji dokaz jeste upravo srpska nacionalna kuhinja, koja je kroz vreme poprimala uticaj mađarske, bugarske, i u najvećoj meri turske gastronomije.

Turske kuvarice i kuvari svoje recepte prenose sa kolena na koleno još iz kuhinja carskih palata, a njihova nacionalna kuhinja je spoj zapadne i istočne kulture. Na prostorima Srbije Osmanska imperija vladala je vekovima, pa je i naš narod iz tog perioda nasledio najpre ljubav prema bogatoj, začinjenoj i slatkoj hrani. Ljudi su širom sveta oduševljeni poznatim jelima Turske, a većina njih našla se i na srpskim trpezama kao nezaobilazno glavno jelo proslava i porodičnih ručkova.

Jedno od najpoznatijih turskih jela koje srpski gurmani obožavaju jeste sarma. Napravljeno od mesa, pirinča, povrća i listova vinove loze, u kuhinjama srpskih domaćica dobilo je malo drugačiji izgled. Sarmu će umotati najradije u list kiselog kupusa i dugo je kuvati dok se svi ukusi ne sjedine. Kao i svako jelo koje je srpska kuhinja poprimila, i ovo je doživelo male korekcije, ali svakako budi iste emocije, sećanje na detinjstvo i porodični ručak.

Činjenica da Srbi vole da se okupljaju je delom takođe nasledstvo iz vremena Osmanskog carstva. Turske porodice najčešće ručaju zajedno, a na meniju će obavezno biti sarma napravljena bez mesa, sa pirinčem umotanim u list vinove loze koju zovu “yaprak sarması”.

Turci koriste puno raznovrsnog povrća koje prženjem dobija posebne ukuse, a osnovu svakog turskog nacionalnog jela čini uprženi crni luk i margarin, kajmak ili puter, kako bi ukus bio jači i sočniji. Ovo možete takođe primetiti i u Srbiji, samo što se srpska kuhinja češće koristi suncokretovim uljem.

Ono što takođe povezuje tursku i srpsku kuhinju je tradicija da na stolu uvek bude hleba. Ukoliko vidite ručak bez ovog nezaobilaznog peciva, velika je verovatnoća da je osoba na posebnom režimu ishrane ili da je uz ručak pripremljena i pita, kako bi je Turci drugačije nazvali, “börek”. Burek je čest izbor za doručak. Uz kiselo mleko ili jogurt neodoljiv je srpskim gurmanima i ljubiteljima testa, kao i gibanica.

Sladokusci u turskoj nacionalnoj kuhinji mogu naći mnoge ukusne poslastice, bilo da su pravljene od testa ili na bazi mleka. Najveću ulogu kod poslastica od testa ima šerbet, tečnost napravljena od šećera i vode kojom se prelivaju kolači.

Jedno od ovakvih užitaka je baklava koja se može napraviti od čak 70 kora, a u zavisnosti od izbora onoga ko je sprema, ispunjena je mlevenim orasima, pistaćima, bademima, čokoladom ili suvim grožđem. Turci mnogo pažnje posvećuju aranžmanima baklava u tepsijama, što čini da ova slatka pita još više mami.

Jesenji dani najbolji su u toplini doma, pored prozora i uz činiju sutlijaša. Najpoznatiji turski slatkiš na bazi mleka često zamiriše u srpskim domovima, a priprema se od samo tri sastojka. Skuvajte pirinač, dodajte mu šećer i mleko, a ako ste ljubitelj cimeta, nemojte zaboraviti da pospete ovaj začin jesenje boje.

Ako tražite ideju za naredni ručak sa prijateljima, možete napraviti tematski meni gde će sva jela biti iz turske kuhinje, a vama poznata i jednostavna za spremanje. Predjelo neka bude pita sa zeljem i kiselo mleko, za glavno jelo pripremite pilav sa piletinom, a za desert neka budu predivne tulumbe uz šoljicu turske kafe.