Vojni analitičar Aleksandar Radić istakao je da Turska i Kosovo grade “bratstvo po oružju”, što je, kako ističe, deo šireg plana Ankare da izgradi most i ojača turski uticaj na Balkanu.
Radić navodi da Turska KBS oprema najraznovrsnijim naoružanjem.
– Turska i Kosovo grade bratstvo po oružju u ovom trenutku. Turska unazad nekoliko godina šalje velike količine naoružanja i vojne opreme KBS i to nisu naivna sredstva, tu su: protivoklopni raketni vođeni sistemi dometa četiri kilometra, minobacači 120 milimetara, a stiže i još mnogo toga od artikala – rekao je Radić za Kosovo onlajn.
Napominje da se do pre neku godinu očekivalo da Kosovo plati račun za oružje, ali da sada taj račun više nije tako bitan jer je, kako kaže, politički imperativ Ankare jačati uticaj na Balkanu.
“Čudna dešavanja oko aerodroma u Đakovici”
Naoružavanje Kosova, ističe, deo je šireg političkog projekta kojim Turska gradi most i mostobran prema zemljama Zapadnog Balkana, tamo gde procene da im je politički oportuno.
Radić kaže da kada se pokrene pitanje odnosa Kosova i Turske odmah se u prvi plan stavlja vojna saradnja, koja podrazumeva naoružanje i vojnu opremu, školovanje kadrova KBS, razni kursevi i zajedničke vežbe što bilateralnog, što multilateralnog formata.
Podseća da su pripadnici KBS imali priliku da učestvuju na širem formatu vežbe članica NATO u Turskoj i da su imali bojevo gađanje na turskom poligonu. Međutim, Radić ukazuje da tursko vojno prisustvo na Kosovu nije samo ono što se vidi i o čemu se govori, već da ima mnogo toga što se “čudno dešava oko aerodroma u Đakovici”.
– To mesto je sagrađeno od strane Italijana posle povlačenja snaga bezbednosti Jugoslavije 1999. godine za snabdevanje i održavanje veze sa italijanskim kontigentom na području Metohije. Italijani, kada je prošla potreba za takvim angažovanjem, su se povukli i ostavili prazan aerodrom. Bilo je na Kosovu raznih priča oko toga kako treba da se naprave neki komercijalni letovi, ali ništa od toga na kraju nije bilo. Sada je tajnovita namena tog aerodroma jer tamo se nalaze bespilotne letilice Bajraktar TB2. Prikazane su kao tehnika KBS, ali mi koji smo u zainteresovanom delu javnosti nekako mislimo da je to ipak u turskim rukama – rekao je Radić.
Prema njegovim rečima, nema dokaza da su te letelice u vlasništvu KBS, jer bi tada bile pod kontrolom Kfora, odnosno NATO.
“Turska podrška je novi oslonac za Prištinu”
Na pitanje da li turska podrška jača samopouzdanje Kosova na međunarodnom planu i hrabri Prištinu za vojne planove, Radić ističe da je Priština imala podršku većine zapadnih zemalja i da se nikad nije dovodilo u pitanje od strane vodećih sila iz liste članica NATO ili EU da je Kosovo samostalna zemlja.
– Turska ambicija je novi oslonac za Prištinu i stvorena je neka sila koja eto, ne iz nekih pragmatičnih i trenutnih razloga, nego iz razloga koji su duboko ukorenjeni u istoriji, koji imaju čvrstu, strategijsku i održivu podlogu, podržava u ovom trenutku Kosovo – naveo je Radić.
Poručuje da se ne sme zaboraviti kad je Erdogan posetio Prizren pre nekoliko godina i rekao da je “Turska Kosovo i Kosovo je Turska”. To je, pojašnjava, bila jedna vrlo jsana poruka koja se odnosi i na Prištinu i na Sarajevo.
Komentarišući odnos Beograda i Ankare, Radić ocenjuje da Srbija pokušava da igra u zadatim okolnostima, ističući da nije inteligentno konfrontirati se sa Turskom.
– U ovom trenutku Srbija mora da se pliva i traži međuprostor jer turska vlast zna da pokaže pozitivne signale Beogradu, ali činjenica je da više nema govora o kupovini turskih bespilotnih letilica i vojno-tehničkoj saradnji što je donedavno bila jedna od tema. Vučić se jako hvalio svojim dobrim vezama sa Erdoganom, pričao je da je pozvao telefonom Erdogana i ugovorio nabavku Bajraktara TB2, ali od kako su ti dronovi na aerodromu Đakovica, nekako izgubljena je dobra volja Beograda da se dalje bavi tom temom – zaključio je Radić.
