Đer je turnir života, ekstremno sam motivisana, verujem da su i ostale devojke, izjavila je rukometašica Srbije Kristina Liščević.
Ženska rukometna reprezenatcija Srbije od 19. do 21. marta igraće na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre i u Đeru će se boriti za jedno od dva mesta koja vode u Tokio.
– Definitivno je turnir života. To je momenat biti ili ne biti, gde prvi put kao Srbija možemo da se kvalifikujemo za Olimpijske igre. Mislim da bi nam to bilo najveće zadovoljstvo i najveći uspeh u karijeri. To je san svakog sportiste. Koliko vidim, igračice su spremne i dobro igraju u klubovima, imaju dobre minutaže. Najiskrenije se nadam da će tako biti i u Đeru – rekla je Liščević Tanjugu.
Za olimpijsku vizu izabranice Ljubomira Obradovića igraće na startu protiv Rusije (20 sati), za manje od 24 sata sledi im duel sa domaćinom (17.30), a turnir će završtiti susretom sa Kazahstanom.
– Bez obzira što su Mađarice domaćini i što ih svi vide kao favorita, smatram da Srbija neće odustati. Ne možemo ništa da obećamo i ništa da garantujemo. Poznavajući devojke, znam da će od prve do poslednje dati milion posto na terenu. Bitno je da se fokusiramo na prvu utakmicu, jer znam da smo nezgodna ekipa za Rusiju, iako su one favoriti protiv nas. Obe utakmice su pođednako važne, bez obzira na kratak odmor između – kaže Liščević i dodaje:
– Biće nam jednostavnije ako uzmemo bodove u prvoj utakmici i to svakako ne znači da treba da se opustimo u sledećoj. Treba da budemo spremne za svaki meč i da se borimo. Ništa nije nemoguće, u 60 minuta svašta može da se desi. Bitno je da ne odustanemo.
Rukometašice odlazak na najveću svetsku sportsku smotru čekaju od 1988. godine i Olimpijskih igara u Seulu.
– Na pomen te godine sam se naježila. Mene su žmarci prolazili od momenta kada smo dobili poziv za reprezentaciju i bilo mi je u glavi “Bože, mi moram da se okupimo za nekoliko nedelja”. Bila sam “luda”, bilo mi je bitno samo da se trenira. Ekstremno sam motivisana, verujem da su i ostale devojke. Mislim da nećemo izgoreti, da ćemo biti pametne i da ćemo iskoristiit svaku situaciju. Borićemo se kako Srbija ume, poslednjih godina pokazale smo kvalitet i da možemo. Možda nismo favoriti, ali nećemo odustati – smatra srednji bek srpske reprezenatcije.
Pripreme za turnir u Đeru počinju 14. marta, kada je zvanično okupljanje reprezentacije u spotskom centru FŠ-a u Staroj Pazovi.
Na spisku selektora Obradovića nalaze se 24 reprezentativke, među njima Andrea Lekić i Marija Obradović, koje su još uvek u fazi oporavka od povrede.
– Svaka devojka znači zbog atmosfere. Bez obzira što se nisu oporavile, sam njihov boravak će nam mnogo značiti, zbog osećaja zajedništva. Ako se kvalifikujemo, one će ići zajedno sa nama na OI. Drago mi je što će biti tu, da će nas podržavati, jer svaka reč, svaki savet tih devojaka koje neće igrati znači mnogo. Neko sa velikim iskustvom kao što je Andrea Lekić sigurno će pomoći. Njen savet, pogled sa strane… Posebno meni, jer igramo na istoj poziciji.
Liščević će put Đera krenuti sa titulom najbolje strane rukometašice u Rumuniji za prošlu sezonu, pošto je to priznanje dobila kao igračica Valčee.
– Nisam očekivala, dobila sam poziv u jednom danu, sutradan je trebalo da odem da primim nagradu. Nisam imala vremana da o tome razmišljam, jer su nas čekala važne utakmice, ali svakako da prija i da mi mnogo znači.
A prija joj i igranje u Valčei, sa kojom je produžila ugovor na još godinu dana.
– Rumunska liga je jedna od jačih. Imamo zahtevnu sezonu, u početku se igralo turnirski, sada su to razredili. Deluje mi da će liga dugo da traje, ali opet volim utakmice. Igramo na svaka tri dana, prija mi konstantno težak ritam i u Ligi šampiona i domaćoj ligi. Možda to nije dobro za telo, ali meni prija jer volim da sam u fajtu. Nema publike, mislim da je neće biti ni ove sezone, a to je ono što Valčeu čini velikim klubom. Ta atmosfera i osmi igrač daju vetar u leđa i to nam mnogo nedostaje. Nadam se da će uskoro sve stabilizovati – zaključila je Liščević.
