Predstavnici „Turkiš erlajnza" predložili su srpskoj vladi da umesto posrnulog „Jat ervejza" zajedno osnuju aviokompaniju pod imenom „Er Srbija", navodi list Pres i dodaje da su Turci spremni da za 51 odsto vlasništva u ovom preduzeću ulože deset novih aviona.
Prema ovoj ideji, Turci bi od Jata preuzeli pilote i sve potrebno osoblje, a država bi novoj kompaniji obezbedila tretman domaćeg avioprevoznika. „Jat ervejz" bi u stečaj sa svojim velikim dugovima i vlasništvom koje firma poseduje u nekretninama, a iz stečajne mase bi se zatim namirili dugovi koji, prema nezvaničnim procenama, iznose oko 150 miliona evra.
Sagovornik beogradskog lista upućen u razgovore dveju strana naglašava da bi u novoformiranom preduzeću podela vlasništva bila 51 prema 49 odsto u korist Turaka.
Iako u Vladi Srbije nisu mogli da potvrde ove navode, Miodrag Miljković, pomoćnik ministra infrastrukture i član radne grupe koja se bavi prodajom Jata, kaže da je turska aviokompanija sa sličnom ponudom izašla još prošle godine.
“U kojoj meri bi turska kompanija imala udela u novom preduzeću, stvar je dogovora. ’Turkiš erlajnz’ je nabavio veliki broj aviona, tako da je bio plan da iskoriste tu svoju flotu, a da preuzmu radnu snagu i linije Jata. Sigurno je i da upotrebljive avione neće baciti“, navodi Miljković i ističe da je Vlada upoznata sa najnovijim razgovorima između turske i srpske aviokompanije, ali da detalje ne može da iznosi u javnost.
On najavljuje da će srpska vlada sledeće nedelje usvojiti konačan predlog o načinu privatizacije Jata.
„Vlada je budžetom za 2010. godinu predvidela državne garancije za Jat, da od komercijalnih banaka uzme kredit od 40 miliona evra za revitalizaciju kompanije. Takođe i 9,5 miliona evra za obnovu postojeće flote i tri miliona evra za uzimanje aviona na lizing. Ova odluka treba da prođe skupštinsku proceduru i očekujemo da se u toku aprila ili početkom maja krediti realizuju. Ovim novcem obezbedićemo zdravu flotu za Jat. Dugovi kompanije stoje, a predlog je da se pitanje privatizacije i problem dugova reši u paketu“, naglašava Miljković.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da država nema jasnu strategiju o tome šta treba uraditi sa nacionalnom aviokompanijom. „Najveći problem Jata, od koga svi beže, jesu dugovi koji su se gomilali tokom devedesetih godina, i teško je reći koliko tačno iznose. Osnivanje nove firme nije loš potez, ali jeste to da dugove treba da plati država. To znači da će ih platiti građani Srbije“, smatra Bušatlija.
On kaže i da je važno da država, i ako proda deo Jata, ne izgubi pravo da kontroliše ključne stvari.
“Ne treba se lako odreći nacionalne aviokompanije. Dobar primer za to je Italija, koja se suprotstavila standardima EU i iz budžeta izdvojila 200 do 300 miliona evra pomoći Alitaliji", navodi Bušatlija.
