Više od 1.300 kilometara obale, planinski lanac koji se nad njom nadvija, a između njih doline i plodne ravnice, Sahara na jugu koja pokriva oko 40 odsto zemlje, razlozi su zbog kojih svako ko dođe u Tunis pronađe za sebe zanimaciju. Međutim, čisto, toplo i tirkiznoplavo more, peskovite plaže i niže cene smeštaja i usluga u poređenju sa drugim mediteranskim zemljama su glavni mamac za milione turista iz Evrope da potroše novac baš u Tunisu.
Od sedam miliona turista, čak četiri miliona dolazi iz zemalja članica Evropske unije, najviše iz Francuske, Nemačke, Italije i Velikire Britanije. A iz Srbije oko 25.000 turista svake godine letuje u Tunisu.
Turizam čini sedam odsto BDP, a veliki deo prihoda koji se iz te grane slije u državnu kasu ulaže se u izgradnju infrastrukture. Izgrađeno je 340 kilomatara autoputa od Bizerte, na severu, preko Tunisa, do Sfaksa, koji prolazi pored Hamameta, Port El Kantaouija, Susa i Monastira. Zemlja ima sedam međunarodnih aerodroma, a uskoro će početi letovi i sa osmog, najvećeg na severu Afrike, u Enfidi, strateški izgrađenom na pola puta između Susa i Hamameta.
Đerba, ostrvo na jugu Tunisa, tokom letnjih meseci postaje mesto za zabavu. Svi hoteli smešteni su u turističkoj zoni na severu ostrva, tako da su gradići zadržali autentičnost.
Sus, najznačajnija luka u Tunisu, sa autentičnom medinom pod zaštitom UNESKO i fantastičnim plažama, popularna je destinacija. Samo desetak kilometara severnije je Port El Kantaoui, mirno i slikovito odmaralište izgrađeno u andalužanskom stilu, sa odličnim restoranima i kafićima u marini.
Hamamet, glavna turistički centar zemlje, pre svega zbog hotela srednje kategorije i povoljnim aranžmana, privlači najviše turista. Oni sa dubljim džepom opredeljenju se za letovanje u luksuznim hotelima smeštenim desetak kilometara južnije, u okviru kompleksa Jasmin Hamamet, planski građenom samo za turiste.
Monastir, nekada ribarska luka, sada je simbol turističke industrije sa ogromnim hotelskim kompleksima uz obalu. Svakako je nezaobilazna destinacija i glavni grad Tunis, sa prelepom avenijom Habiba Burgibe, Port de Fransom i medinom, sa uličicama uz džamiju gde se, u bogatstvu mirisa i boja, mogu pazariti filigran, grnčarija, tepisi ili proizvodi od kamilje kože.
Ukoliko neko želi da kupi najbolje tunižanske tepihe, morao bi da se uputiti u Keruan, 60 kilometara od Susa, grad u kome se nalazi Ukbetova džamija, najveća u severnoj Africi sa najstarijim minaretom na svetu. Keruan, koji je bio prestonica islamske kulture 2009. godine, privlači Muslimane iz čitavog sveta i Suniti ga smatraju četvrtim najsvetijim gradom za Islam, posle Meke, Medine i Jerusalima.
Nezaobilazna destinacija je i Sidi Bu Said, gradić na severnoj obali Tunisa, sa tipičnom andalužanskom arhitekturom, građevinama belo-plave boje, koje godinama privlače umetnike.
Svakako da je turistima privlačna i bogata istorija Tunisa. U blizini glavnog grada nalaze se ostaci Kartagine, grada osnovanog u devetom veku pre nove ere, koji je razaran više puta. Brojni su i ostaci feničanskih, rimskih i vizantijskih naseobina. Obavezne su i posete Muzeju Bardo, u kojem se nalazi najveća kolekcija rimskih mozaika na svetu i El Džemu, gradiću u središtu zemlje, sa fascinatnim koloseumom, trećim po veličini u svetu, koji je svake godine domaćin Međunarodnog festivala muzike.
Poseta Tunisu nije kompletna bez bez obilaska Sahare, njenih živopisnih pejzaža i oaza. Sahara je popularna za vikend ture, sa jahanjem kamila, vožnjom džipom po peščanim dinama i posetom Berberima, koji žive u pećinama ukopanim u pesak. U tunižanskom delu Sahare snimani su "Ratovi zvezda" Džordža Lukasa i "Engleski pacijent" Entonija Mingele.
