’’Kao mlad sam se nekoliko puta mangupirao po Pančevu, ali ništa strašno. Nisam bio u zatvoru. Tukao sam se, ali nisam nanosio teške telesne povrede. Uglavnom je to bila samoodbrana, nikad neko maltretiranje ljudi. Ne iz kaprica, nego zaista kad neko preteruje. Ja ne znam kad sam se poslednji put potukao, valjda sa 20 godina. Ne volim baš da puštam na sebe, da mi rade šta hoće’’, kazao je Glogovac.
On je objasnio da se dosta selio i da mu je česta promena sredine pomogla da nauči da se prilagođava, ali i da stečeno znanje iskoristi u glumačkom poslu.
”Kada smo se doseli iz Trebinja, to je bila jedna kulturološka promena, razlika u običajima, kulturi, načinu obraćanja, mada za mene kao klinca to nije bio toliki šok, jer deca su prilagodljivija sama po sebi. Za moje roditelje, za majku je to bio, sećam se, ozbiljan šok. Nije volela što smo došli u Vojvodinu iz Hercegovine, jer su to zaista ozbiljne razlike u mentalitetu. Ali, navikne se čovek na sve’’.
’’Otac i majka žive u Pančevu i dan-danas. Ja sam, eto, u Beogradu od dvadeset i neke godine kada sam počeo da zarađujem pare i iznajmljujem prve stanove tako da sam u stvari promenio Trebinje Opovom, selom pored Pančeva, i to godinu dana, pa Pančevo i Beograd, četiri potpuno različite sredine, mentaliteti i podneblja. Mislim da je to uticalo i na sposobnost da se prilagodim i da nešto od toga ima i u mom glumačkom zanatu’’.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 08.11.)
