Ivanka Jevtović je prikazala odnos prema precima oduživši dug ostavljajući svoj doprinos srpskoj umetnosti. Njen postupak je trostepen – sećanje, tuga i lepota. Sećanje, kao obavezujuća veza sa svim precima, tuga, jer se nije ostvarilo ono što su sanjali, ni Nadežda ni Milunka. I na kraju, lepota, koja se sa dobrotom upotpunjuje i lekovito deluje na sve one koji su spremni da je prime. Ovom postavkom dominira jedan ornamentalni segment, vizantijsko srce, simbol ljubavi i pokušaj autora da nadomesti sve do sada propušteno.
Ovo je na otvaranju autorske izložbe Ivanke Jevtović pod nazivom "Sećanje – tuga i lepota", u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu, posvećenoj srpskim heroinama Milunki Savić i Nadeždi Petrović, rekao ugledni istoričar Dušan Milovanović, čija izložba srpskih srednjovekovnih ornamenata "Osvežavanje memorije" posle Pariza gostuje u Kini.
|
Buđenje emocija |
Izložba je organizovana u čast jubileja, 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Koristeći tehniku kolaža u panelima, do stilizacije elemenata uniforme i narodne nošnje u modelima visoke mode, kroz ram i srce kao simbole sećanja, akademska slikarka i i dizajnerka Ivanka Jevtović ostvarila je snažnu emociju s porukom da prošlost ne sme da se zaboravi.
Veliki rat je predstavljen kolažima i modelima visoke mode, kolekcijom kojom je Ivanka Jevtović nedavno otvorila Dane Srbije u Parizu. Modeli su inspirisani srpskom uniformom i narodnom nošnjom, stilizovani u ženski model visoke mode, a ukrašeni su ornamentima u obliku srca u dezenu i trodimenzionalnom asocijacijom na ordenje kao ukras. Izloženi su i prazni beli ramovi s vizantijskim srcima od pleksiglasa i rukom oslikanim motivima fresaka koji otvaraju prozore duše u kojima boravi sećanje.
Kreativna, inovativna, ponesena snažnom inspiracijom, Ivanka Jevtović je kroz porodično i kolektivno sećanje satkala svoj zapis koji je krunisala ornamentima fresaka iz manastira raško-moravske škole. 
– Ja sam u svom stvaralaštvu oslonjena na srpsku srednjovekovnom tradiciju, pa je bilo neminovno da vizantijska baština bude okosnica u stvaranju ovih modela. Srce mi je puno što su svilena dugmad su izrađena u Velikoj Hoči, a posebno sam ponosna što je ukrasna srca u pleksiglasu izradio moj brat Ivan Jevtović i time smo zajednički ostavili sećanje i na naše pretke koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu – kaže Ivanka Jevtović, dobitnica Nagrade ULUPUDS-a za životno delo za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju umetnosti, koja je još pre četiri godine počela da stvara ovu nesvakidašnju umetničku priču.
Po njenim rečima, ovo je projekat koji će trajati naredne četiri godine, a prati period od 1914. do 1918. godine. Njegov prvi deo je upravo ova izložba koja će vremenom oživeti u interakciji sa publikom, a sve u znak sećanja na stogodišnjicu Velikog rata.
