Migrantska kriza u Bosni i Hercegovini ne jenjava. Kulminirala je sukobom izbeglica sa meštanima u Velikoj Kladuši.
Sve se dešava jer država ne sprovodi neophodne mere adekvatne ovakvim vanrednim situacijama. A stanje sa migrantima u BiH postaje više nego vanredno.
Predrag Ćeranić dekan fakulteta za bezbednost u Banjaluci podseća da nije prvi put da se u Kladuši i okolini dešavaju teški incidenti i napominje da se plaši da će ih biti sve više.
Sarajevo ignoriše opasan problem sa migrantima u Bosni
– Ignorisanje aktulenih problema dovodi i dovodiće sve češće do incidenata između domaćeg stanovništva, migranata i onih koji ih prebacuju. Stanovništvo u Kladuši koje je okupiralo migrantski kamp želelo je da vlastima pošalje poruku da nešto moraju da preduzmu zbog velikog broja migranata – veruje Ćeranić.
On napominje da migranti nisu samo problem građana ovog mesta već celog sanskog kantona.
– Oficijelne su procene da ih je oko 8.000 ali verovatno ih ima i više koji nisu registrovani. Postoje ti kampovi koji su neuslovni ali i nebezbedni. Migratni kradu meštanima stoku, što kod stanovništva, naravn,o izaziva revolt. Bezbednost je pogoršana, policija više nema ni mogućnost da ih kontroliše. Policijske patrole broje po četiri policajca. S druge strane, migrati se kreću u velikim grupama, a imaju navike i kulturu koji odudaraju od života koje praktikuje domaće stanovništvo – napominje Ćernić.
Paradžemati kao oslonac migrantima
Ovaj problem je rešiv samo sa nivoa iz Sarajeva, a migranti koji su sada u BIH ne dolaze iz ratom zahvaćenog područja već su to takozvani ekonomski migranti iz Pakistana, Maroka, i drugih država. Dakle, iz država koje ne preduzimaju ništa što bi trebalo jer se radi o njihovim građanima.
– Vlasti, odnosno, institucije BiH okreću glavu od sve većih problema vezanih za migrante. Ne znamo šta će se dalje dešavati, a čini se da će migranata biti sve više – smatra sagovornik Sputnjika.
Dodatna opasnost kaže on, na koju su upozorili i iz Islamske zajednice su takozvani „paradžemati“ koji muslimanske vernike okupljaju mimo priznatih struktura, a predvode ih samozvani imami koji nude radikalnu interpretaciju islama. Za sada ima 11 takvih grupacija širom BiH. U nekim od tih objekata okuplja se 10 do 30 ljudi, osim kada se organizuju posebne tribine ili predavanja na kojima ih je veći broj iz BiH ali i iz dijaspore.
Takvu jednu zajednicu predvodio i Husein Bilal Bosnić koji je osuđen na sedam godina zatvora zbog podsticanja na terorizam jer je svoje sledbenike motivisao na pridruživanje takozvanoj Islamskoj državi.
Migranti van kontrole
– Vehabijska organizacija je sve jača u BiH i pre nekolko godina su Islamski zvaničnici pokušali da ih ili ugase, ili da ih privedu k sebi. Ishod je da je od 42 paradžemata koliko ih je bilo pre tri godine sada aktivno njih 11. Sve dok postoji i jedan, oni su opasni. Naravno da se migranti oslanjaju na njihovu široku mrežu i oni čine strukturu koja nije ni malo obećavajuća po bezbednost – dodaje Ćeranić.
Javnost ne zna šta se zapravo dešava u tim ilegalnim džematima, gde se islam drugačije praktikuje A očito je da postoji sprega migranata sa ovim grupacijama.
