Kada se spomene Dragačevo, verovatno su svima asocijacije dragačevsko selo Guča i truba. Malo ko, međutim, zna da, oivičen planinama Ovčar, Jelica, Čemerno, Troglav i Golubac i bogat rekama Bjelica, Moravica, Zapadna Morava i Tolišnica predstavlja jedan od bisera Zapadne Srbije.
“Kada pođemo po ravnom Dragačevu, u njemu je ipak malo ravnog zemljišta. Gotovo celo je brdovito i nemirno, u pravom smislu, kako ga pesma naziva, lomno”. Ovako je Jovan Erdeljanović, poznati srpski etnolog, opisao Dragačevo. I nimalo nije preterao. Zanimljiva oblast je ostavila snažan utisak i na fotografa Ivana Strahinića, pogotovo njena sela.
– Od Jelice do Ovčara nižu se pitomi i slikoviti predeli i sela. I svako selo ima neki svoj pečat, svoju priču. Ne znam zašto, ali izdvojio bih Gornji Dubac, selo koje definitivno prija i meni i mojim kamerama. I zimi i leti i u jesen – ističe Strahinić i brzo se nadovezuje “da ne bi bilo fer da ne spomene sela Negrišori, Rti, Goračići, Tijanje, Kotražu…”
U blizini je neverovatna Ovčarsko-kablarska klisura o čijoj lepoti se nadaleko priča, a koja teritorijalno pripada Čačku. Međutim, i Dragačevo ima svoj dragulj – Banjski potok u okviru Ovčar Banje, koji nastaje iz izvora Studenac u podnožju Ovčara. Celim tokom spretno se sliva kroz selo Dučalovići, jednim od najstarijih u Donjem Dragačevu, i u svom toku skuplja vode sa drugih izvora. Niz živopisnu klisuru omeđenu padinom sela i Debelom Gorom silazi u Ovčar Banju, gde se uliva u Zapadnu Moravu. Očekivano, do ovog potoka se ne stiže lako, kao, uostalom, i do većine nesvakidašnjih i najlepših mesta. Ipak, svi koji su bili uporni su ga i našli. I svi su saglasni da je vredelo truda i da će dugo pamtiti tu avanturu. Zato – treba pokušati.
Uprkos svim prirodnim lepotama, zvuk i energija trube se ne mogu zaobići.
– Za ljude iz ovih krajeva kažu da se s trubom rađaju, žive i umiru. I stvarno se to oseća na fantastičan način, posebno za vreme održavanja čuvenog Dragačevskog sabora trubača. Festival zvukova sa svih strana i neka posebna energija koju nisam osetio ni na jednom okupljanju ovog tipa, dok od klinaca do iskusnih trubača možete da čujete neku “njihovu priču” – pun utisaka priča naš sagovornik i spominje i njihovu hranu koju obavezno treba probati.
Rezime, čitav kraj čine nestvarno lepi predeli, zdrav vazduh, voda, hrana i čitav ambijent kao i gostoprimstvo Dragačevaca, koje svima ostaje u lepom sećanju.
– Mnogo je skrivenih kutaka Dragačeva, koji čekaju da ih otkrijete. Dobro došli! – pozivaju žitelji tog kraja.
Dragulj usred šume
Voda Banjskog potoka je neverovatne boje, koja se može opisati kao boja leda, a koja je nastala kao posledica taloženja bigra. Posebno je atraktivna u delovima gde su formirane bigrene kade, koje u kombinaciji s malim slapovima stvaraju prelepe prizore, šta objektiv fotoaparata ne može da zabeleži kao što može ljudsko oko. Verovatno zato mnogi kažu da je boravak kraj Banjskog potoka za mnoge uvek novo iskustvo, a da je silazak do najlepšeg dela njegovog korita prava avantura.
Spomenik prvom majstoru
Da ste stigli u Guču, znaćete po spomeniku Desimiru Perišiću, prvom majstoru trube na samom ulazu u selo. Uspomena na čoveka, koji je obeležio početak danas najmasovnije muzičke manifestacije u Srbiji, visoka je tri metra i delo je vajara Velimira Karavelića, dok je autor projekta Olivera Jolović, arhitekta iz Beograda. Spomenik je podignut 2010. pre početka jubilarnog 50. sabora trubača u Guči, na inicijativu organizatora, a pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i opštine Lučani.
Tužna legenda
Prirodna granica između Čačanske kotline i Dragačeva je planina Jelica za koju se vezuje tužna legenda. Turci su čuli da u Gruži živi prelepa devojka Jelica, veliki paša je iz Sarajeva odmah poslao vojnike da je otmu i dovedu pred njega. Našli su je u njenom selu, oteli i poveli. Kad su prelazili preko dragačevske planine, ona je uspela da se otrgne, popne na proplanak i skoči u provaliju. U sećanje na lepu Gružanku, planina je dobila njeno ime. I dok se ova legenda prepriča s kolena na koleno, istoričari kažu da etimologija tog imena može da ima i druge osnove. Prema pojedinim teorijama, ime je izvedeno od Svetog Ilije.
Na ovoj planini treba videti arheološko nalazište Gradina sa ostacima iz doba vladavine cara Justinijana, kao i manastire Stjenik i Ježevicu iz 14. veka.
Jezero Goli kamen
U prelepom, šumskom ambijentu u selu Vučkovica (17 kilometara od Guče) nalazi se veštačko jezero Goli kamen. Bogato ribom, ono je utočište ljubiteljima ribolova, dok je leti izletište za lokalno stanovništvo i turiste.
