U okviru manifestacije Leto u zavičaju, koju ove godine prvi put organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u domovini je boravila i druga grupa dece koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu. Manifestacija Leto u zavičaju održava se u Naučno-obrazovnom kulturnom centru “Vuk Karadžić” u Tršiću i osmišljena je kao edukativni kamp sa fokusom na srpski jezik, kulturu i tradiciju. U okviru boravka organizuju se posete manastiru Tronoša i Banji Koviljači gde učenici imaju priliku da na neposredan način osete duh ovog dela Srbije.
Prva grupa u Vukovom rodnom kraju bila je sredinom jula, a nedavno je program završen i za drugu grupu u kojoj je bilo 88 učenika i šestoro nastavnika iz dijaspore. Sa drugom grupom u Tršić je iz Nemačke stigao i petnaestogodišnji Vukašin Živanov, čiji je otac poreklom iz BiH, a majka iz Hrvatske.
– Rođen sam u Srbiji, ali sam u Nemačku otišao sa 10 godina i sledeće školske godine idem u deveti razred. Tršić je stvarno lep. Volim mesta gde ima mnogo šuma, brda, prirode, ali ima i mali gradić tako da je sve perfektno. Zaista je velika razlika u odnosu na Majnc odakle dolazim, iako je i on mali grad. U Nemačkoj pohađam srpsku školu u Vizbadenu. Stvarno je lepo, učimo istoriju, gramatiku, imamo stalno neke priredbe za Savindan, Uskrs, Božić. Volim da idem u srpsku školu, zabavno je, uvek imamo nešto da radimo i nije mi uopšte stresno. Ako budem mogao doći ću ovde i sledeće godine, a preporučio bih svakome da dođe jer je zaista prelepo – kaže on.
U Solunu je rođen trinaestogodišnji Aleksandar Dekos, čija je majka iz Srbije, a tata Grk.
– Prvi jezik mi je srpski, a učio sam i grčki čim sam krenuo u školu. U porodici pričamo na oba jezika, jer mama zna grčki, a tata srpski. Imam mlađeg brata, 10 mu je godina, on nije došao jer ga nismo prijavili, ali sam video da je ovde baš dobro i, ako i naredne godine bude ovakve nastave, to ćemo učiniti. Ako bude moglo i ja ću opet doći. Najviše su mi se dopali folklor i muzičko. Nisam igrao srpski folklor pre, a ovde sam imao priliku da naučim još bolje da pričam srpski i da još bolje upoznam srpsku kulturu i zato vam hvala – kaže Aleksandar.
On u Solunu u našu školu ide jednom nedeljno, subotom. Pohađa je već sedam godina i ne pada mu teško da vikendom ima nastavu. Planira da posle osnovne škole u Grčkoj završi gimnaziju i spremi se za još teže učenje jer fakultet namerava da upiše u inostranstvu.
U Bedfordu, koji je na dva sata vožnje od Londona, pre 12 godina rođen je Luka Milićijević.
– Moj tata je spomenuo ovaj kamp i ja sam pomislio “Aha, to je u stvari dobra ideja” pa sam rekao OK, mogu da pođem. Drago mi je mnogo što sam to učinio. Mnogo je dobro sve što smo učili ovde. Likovno mi se najviše dopalo zato što volim da crtam i budem kreativan. Srpska škola u Engleskoj je subotom dva sata i nije mi teško. Srpski je moj prvi jezik jer je mama iz BiH, a tata iz Srbije. Mi kod kuće pričamo srpski i meni je lako u dopunskoj školi gde ima više onih koji ne znaju jezik onako kao ja. Pa i ja nisam toliko dobar na srpskom, ali mislim da je dobro zato što idem na dopunsku nastavu gde uvek naučim mnogo stvari – kaže Luka Milićijević.
On će se za dolazak “svakako prijaviti i sledeće godine”.
– Tršić je vrlo lep, ima šume, stare kuće poput Vukove i to je mnogo drugačije nego u Engleskoj. Ovde je i vreme mnogo drugačije, ovde mi se 100 odsto više sviđa nego u Engleskoj gde i kad je leto pada kiša – očaran je Luka boravkom u Vukovom zavičaju.
Svi učesnici, pre svega deca, pa roditelji koji su dolazili po njih, nastavnici i realizatori programa dele mišljenje da je manifestacija u obe smene uspešno realizovana i sa velikim oduševljenjem iščekuju sledeću godinu kad će se manifestacija nastaviti. Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije organizacijom ove manifestacije, koja je deo obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, ukazuje na značaj očuvanja srpskog jezika, kulture i tradicije i na taj način doprinosi očuvaju srpskog indentiteta.
Igra i pesma
Sa Apeninskog poluostrva, iz Vićence, stigla je Anastasija Janković koja ima 12 godina. Roditelji su joj iz Srbije, mama je Požarevljanka, a tata iz Petrovca na Mlavi.
– Volela bih da dođem ponovo ovde, najviše mi se svideo folklor pošto ga igram već pet godina i muzičko. Igram u Italiji njihov folklor i razlika je velika. Imamo srpsku školu u Vićenci nedeljom popodne dva sata i mnogo mi znači. Ovde su mi se baš svideli Vukova kuća, Banja Koviljača i Tronoša. Muzičko mi se dopalo jer smo pevali, a ja mnogo volim da pevam – priča Anastasija.
Drugačiji način rada
Ceo koncept onoga što deca rade osmislila je dr Marina Janjić, profesorka na Filološkom fakultetu u Nišu, koja je, inače, metodičar srpskog jezika, a njena uža specijalnost je nastava srpskog jezika kao zavičajnog. Prema njenim rečima Leto u zavičaju je projekat zamišljen i utemeljen na rodoljubivim osećanjima, a proistekao na osnovu višegodišnjeg iskustva volontiranja u davanju časova deci naših iseljenika širom sveta od strane njenih studenata.
– Mi smo osmisli program po metodici srpskog jezika kao zavičajnog, a to podrazumeva potpuno drugačiji način rada od onog kako se, inače, obavlja u našim školama, jer polazimo od toga da njima srpski nije maternji, to je druga, treća generacija naših iseljenika. Ima dece koja su rođena ovde u ranijoj dobi su emigrirala sa svojim roditeljima i sada pohađaju dopunske škole. Mnogo je veći broj dece tamo rođeno, a veoma je važno da ostanu u vezi sa svojim zavičajem. Trudimo se da svi zajedno, u sinergiji nastavnika koji su došli s njima i onih koji izvode radionice, pružimo specifični obrazovno-vaspitni program, ali i prevashodno zabavni prožet toplim osećanjima prema zavičaju. U udruženom učenju jezika i nacionalnih sadržaja iz oblasti duhovne i materijalne kulture Srbije usavršavaju srpski jezik – ističe Janjićeva.
Suze na rastanku
Marina Janjić je prezadovoljna i mnogo zahvalna nastavnicima i saradnicima koji sve čine da ovaj program bude uspešan.
– Toliko je veliki odziv dece da je premašio naša očekivanja, a skoro i tehničke i materijalne kapacitete ovog centra, ali to nas istovremeno i veoma raduje. Trudimo se maksimalno da deci ovde bude najbolje i njihovi osmesi i suze na kraju kad su tužni što se rastaju, govore više od reči, to je najveće priznanje i naš najveći uspeh.
U pripremi Zima u zavičaju
Ministarstvo prosvete planira da Leto u zavičaju postane redovna programska aktivnost u Naučno-obrazovnom kulturnom centru “Vuk Karadžić” u Tršiću, a zbog interesovanja učenika iz dijaspore i njihovih roditelja u pripremi je i program Zima u zavičaju.
Uskoro i treća grupa
Poslednja, treća grupa u Tršić dolazi 3. septembra. Prema prijavama to će biti i najbrojnija grupa za koju se prijavio 101 učenik nastave na srpskom jeziku u inostranstvu. Sa njima će kao pratnja ponovo doći i nastavnici koji predaju u dopunskim školama na srpskom širom Evrope.
