Tršić draži od Beča

Đ. Janković

Od 12. godine adresa mu je u prestonici Austrije, u otadžbinu Mocarta stigao je sa roditeljima, a danas, deceniju i po kasnije, Marko Kondić planira da se vrati u zavičaj, u Tršić, jedno od naših najpoznatijih sela, u kome je rođen Vuk Stefanović Karadžić. Saglasan je sa konstatacijom da mnogi iz Loznice planiraju da odu tamo, ali bi on hteo da uradi suprotno i za povratak već brižljivo priprema teren, a zna i kojim poslom bi se bavio.

Prethodne praznične dane uglavnom je provodio na Novogodišnjem bazaru u Loznici i na štandu prodavao svoje mirišljave sveće. Izložio je novogodišnji program, sveće kao jelke, kugle, a ima ih i u obliku Deda Mraza zavaljenog u fotelju. Kako kaže, u ponudi su uskršnja i prolećna kolekcija, tu su i prigodne dekoracije za razne svečane prilike, proslave, svadbe, poklon-paketići, kao i osveživači. Sve to pravi sa suprugom Nevenom, a imaju, kaže, baš dobar biznis-plan za 30 godina unapred koji žele da sprovedu u Srbiji.

– U Beču sam završio Hemijski fakultet, supruga je mašinski inženjer, pravi kalupe u 3D štampi pa smo spojili naša znanja i počeli da pravimo ove sveće. Proizveli smo i svoj miris, a to je sve još eksperimentalna faza. Planiramo da osim mirisnih sveća radimo eterična ulja. Cilj je da proizvodimo svoju kozmetiku, a proizvodnju ćemo imati u Tršiću – priča nasmejani Marko, pa pokazuje svoje sveće.

Sa suprugom hoće u zavičaju sve da pripremi i planiraju da se za dve godine definitivno vrate.

– Kada sam završio fakultet, osnovao porodicu, dobio decu koja imaju godinu i dve, poželeo sam da se vratim u rodni kraj. Tamo se sve svelo na ono kuća-posao. Nama je život postao monoton, puno se radi da se plate svi računi. U suštini nam, što se tiče čisto ekonomske strane, isto dođe živeli ovde ili tamo, ali bismo u Srbiji bili srećniji – ističe naš sagovornik.

Marko je pun optimizma, zna cilj i planira na duge staze. Neko možda i sanja bečki asfalt i bulevare, on želi sve to da zameni za svoj Tršić, rečicu Žeraviju, livade i šume, da gleda predele sa kojih je ponikao. Nije uzalud Vuk govorio da “nema ljepše zemlje od Srbije, ni ljepšega mesta od Tršića”. Tako, izgleda, misli i njegov zemljak Marko koji želi da sa porodicom živi i radi baš tu, da Beč zameni Tršićem, mestom gde se oseća kao svoj na svome, mestom gde je rođen i gde su mu koreni.

Šraf u sistemu

– Radim za jednu poznatu američku multinacionalnu farmaceutsku korporaciju. Imam šanse da lepo napredujem, ali se u tome baš ne pronalazim. Tamo si šraf u sistemu, samo je važan profit i sve, uglavnom, kroz to gledaju. Jednostavno želim da mi deca odrastaju ovde, da se školuju na svom jeziku – odlučan je Marko.

Hobi postaje posao

– Za sada pravimo manje serije. Ovo je počelo kao hobi koji nam trenutno ne oduzima mnogo vremena, a želimo da ga pretvorimo u posao. Učestvovali smo na Vukovom saboru gde smo izložili naše sveće, a sada smo i na bazaru Turističke organizacije Loznice i ljudi lepo reaguju na naše proizvode – kaže Marko.

Kod nas je bolje tržište

Marko objašnjava da su na štandu izložene sveće od voska uljane repice, radi se hladno ceđenje, dobije se ulje, a preradom vosak koji trenutno kupuje. Nameravaju da ga proizvode sami, kao i da u Tršiću zasade lavandu koju će takođe koristiti u proizvodnji sveća.

– Želimo da zatvorimo krug, od sirovine, preko rada, do gotovog proizvoda, da sve bude naše. Verujem da ovde od tog posla može da se živi. Naši ljude vole da ukrase prostor gde žive, ili održavaju proslave, ne žale da daju novac za tako nešto i ovde je za ono što nameravamo da radimo bolje tržište. Tamo je to drugačije, iako ljudi bolje zarađuju, teško im je da se odvoje od jednog centa. Sve se vaga, da li je to baš neophodno i slično. Prosto, drugi mentalitet. S druge strane, na Instagramu nas kontaktiraju ljudi iz svih krajeva Srbije, stižu porudžbine i zadovoljni smo kako to za sada ide.